Najčudnije selo u Srbiji: Zbog ovoga imaju probleme sa poštom, sudom... (FOTO)

U selu Donja Vrbava kod Gornjeg Milanovca, svi muškarci znaju se isključivo po nadimcima, dok retko ko zna prava imena.

U selu Donja Vrbava možete sresti Vepra, Đavola, Kurjaka, Kerine, Kukavice, Ovna, Zeca i Kozu.

Kulturno nasleđe

Ovim nadimcima uglavnom se kasnije nazivaju čitave njihove porodice, poštuju se kao kulturno nasleđe i prenose se sa kolena na koleno.

- Nema imena dok ti ga ne da selo. Naši ljudi su bili poprilično vickasti pa su svima udelili nadimke. Samo jedan čovek nije imao nadimak i on je umro. Ako neko dođe sa strane i pita ko je Rajica Milošević, ne znam da li će vam iko znati odgovoriti, ali ako kažete da tražite Šloga, svi će vas uputiti na moju adresu - priča za RINU, ovaj domaćin koji je nadimak dobio po ocu, pa dodaje:

Foto: RINA

- Bio je krupan, spretan i odmeren čovek, pa su pričali – bolje da te udari šlog, nego on.

Neki od nadimaka u ovom selu su lični, drugi porodični, a ima i pogrdnih. Kakvi god da su, niko se ne ljuti kada ga zovu Guskom, Svrakom ili Gavranom.

- Mom dedi nadimak je bio Vepar, i mene tako danas zovu. Nikad mi to nije zasmetalo, još kad čujem da mi neko tepa "Veprić" meni bude nekako milo - kaže ovaj meštanin Donje Vrbave.

Komične situacije zbog nadimaka

Nadimci meštana Donje Vrbave stvaraju mnoge komične situacije u telefonskim imenicima, na sudu, a najteže je novim poštarima koji prvo moraju na kurs obuke, da bi shvatili ko je ko, pa tek onda mogu po selu da dele poštu. 

Anegdote o nadimcima prenose se sa osmehom na licu, uz domaću slaninicu i čašicu rakije u seoskoj kafani "Mehana".

U Donjoj Vrbavi stanovništvo je pravoslavno, ali ako gledate po nadimcima ima tu različitih nacija. Tako da u selu možete sresti i kafu popiti sa Rusom, Švabom, Japancem i Turčinom.

- Deda moj je imao mnogo dece i svi su porodično pekli prase za Božić. Malo su okretali ražanj, malo su pili i deda je zaspao. Deca kad su to videla, prase su malo po malo pojela i za Božić nije ostalo ništa. Tada su bile retke prilike da se može jesti pečenje, samo za velike praznike. Kako su prase pojeli na Badnji dan, svi su rekli – kakvi ste ko Turci, čak ni taj dan niste postili. I nadimak je ostao, ja ga sa ponosom nosim jer me podseća na moje pretke. Sve moje kolege me po njemu znaju - priča Rade Marinković zvani Turčin.

Foto: RINA

Čiji otac je mami "zabiberio" taj je biber, crnoputi su Pomračine i Uglješe, a posvađana braća dobili su nadimak Kučke. Žene u ovom selu nemaju druga imena, ali ih zovu po nadimcima muževa.

O ovom kulturnom fenomenu Muzej rudničko-takovskog kraja izdao je i knjigu, a trogodišnjim istraživanjem bavile su se Vesna Ćurčić i Đurđina Antonić. U toj knjizi se navodi da u selu od oko 500 stanovnika ima preko 200 nadimaka, a neki su nastali čak pre više od jednog veka.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.