Najčudnije selo u Srbiji: Zbog ovoga imaju probleme sa poštom, sudom... (FOTO)

U selu Donja Vrbava kod Gornjeg Milanovca, svi muškarci znaju se isključivo po nadimcima, dok retko ko zna prava imena.

U selu Donja Vrbava možete sresti Vepra, Đavola, Kurjaka, Kerine, Kukavice, Ovna, Zeca i Kozu.

Kulturno nasleđe

Ovim nadimcima uglavnom se kasnije nazivaju čitave njihove porodice, poštuju se kao kulturno nasleđe i prenose se sa kolena na koleno.

- Nema imena dok ti ga ne da selo. Naši ljudi su bili poprilično vickasti pa su svima udelili nadimke. Samo jedan čovek nije imao nadimak i on je umro. Ako neko dođe sa strane i pita ko je Rajica Milošević, ne znam da li će vam iko znati odgovoriti, ali ako kažete da tražite Šloga, svi će vas uputiti na moju adresu - priča za RINU, ovaj domaćin koji je nadimak dobio po ocu, pa dodaje:

Foto: RINA

- Bio je krupan, spretan i odmeren čovek, pa su pričali – bolje da te udari šlog, nego on.

Neki od nadimaka u ovom selu su lični, drugi porodični, a ima i pogrdnih. Kakvi god da su, niko se ne ljuti kada ga zovu Guskom, Svrakom ili Gavranom.

- Mom dedi nadimak je bio Vepar, i mene tako danas zovu. Nikad mi to nije zasmetalo, još kad čujem da mi neko tepa "Veprić" meni bude nekako milo - kaže ovaj meštanin Donje Vrbave.

Komične situacije zbog nadimaka

Nadimci meštana Donje Vrbave stvaraju mnoge komične situacije u telefonskim imenicima, na sudu, a najteže je novim poštarima koji prvo moraju na kurs obuke, da bi shvatili ko je ko, pa tek onda mogu po selu da dele poštu. 

Anegdote o nadimcima prenose se sa osmehom na licu, uz domaću slaninicu i čašicu rakije u seoskoj kafani "Mehana".

U Donjoj Vrbavi stanovništvo je pravoslavno, ali ako gledate po nadimcima ima tu različitih nacija. Tako da u selu možete sresti i kafu popiti sa Rusom, Švabom, Japancem i Turčinom.

- Deda moj je imao mnogo dece i svi su porodično pekli prase za Božić. Malo su okretali ražanj, malo su pili i deda je zaspao. Deca kad su to videla, prase su malo po malo pojela i za Božić nije ostalo ništa. Tada su bile retke prilike da se može jesti pečenje, samo za velike praznike. Kako su prase pojeli na Badnji dan, svi su rekli – kakvi ste ko Turci, čak ni taj dan niste postili. I nadimak je ostao, ja ga sa ponosom nosim jer me podseća na moje pretke. Sve moje kolege me po njemu znaju - priča Rade Marinković zvani Turčin.

Foto: RINA

Čiji otac je mami "zabiberio" taj je biber, crnoputi su Pomračine i Uglješe, a posvađana braća dobili su nadimak Kučke. Žene u ovom selu nemaju druga imena, ali ih zovu po nadimcima muževa.

O ovom kulturnom fenomenu Muzej rudničko-takovskog kraja izdao je i knjigu, a trogodišnjim istraživanjem bavile su se Vesna Ćurčić i Đurđina Antonić. U toj knjizi se navodi da u selu od oko 500 stanovnika ima preko 200 nadimaka, a neki su nastali čak pre više od jednog veka.

BONUS VIDEO