Zašto PARADAJZ više ne miriše, a ukus mu je kao da jedeš GUMU? CRVEN PREKO NOĆI, evo kako nas varaju!

Mnogobrojni proizvođači u Srbiji koriste preparate za ubrzano sazrevanje povrća. Nikada nije odobrena upotreba etrela, koji može da bude i štetan po ljudsko zdravlje!

U Srbiji je sve više proizvođača kod kojih povrće, sazri „preko noći“. Posebno je to slučaj kod paradajza. Naoko sočan i zdrav, ali kada se preseče i zagrize, svima je više nego jasno da je jarkocrvenu boju dobio na brzinu. Mnogi nesavesni povrtari koriste nedozvoljeni etrel, kako bi povrće brže sazrelo, što može da ima i štetne posledice po zdravlje ljudi, posebno kada se upotrebljava bez kontrole.

Profesor ratarstva i povrtarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, dr Nebojša Momirović, upozorava da je mnogo neodgovornih proizvođača u Srbiji.

CEO ŽIVOT SMO RADILI POGREŠNO Evo zašto paradajz NIKAKO ne treba držati u frižideru

- Nekad su bili registrovani preparati za regulisanje rasta i dozrevanja višnje, radi jednokratnog branja i ujednačenog zrenja - objašnjava prof. dr Momorivoć. - Nikada, međutim, nije bila odobrena upotreba aktivne materije etrel, naročito kod paradajza i dinje, gde se najviše i koristi. Dozvoljena je isključivo folijarna primena, i to u odrđenoj koncentraciji, koja apsolutno nema nikakve štetnosti po zdravlje čoveka.

Foto: Pixabay

Prema rečima profesora Momirovića, kod nas se, radi bržeg zrenja, prispeća na tržište i veće cene proizvoda, umesto folijarne primene radi sistem „kap po kap“.

- Ovim sistemom, u velikim količinama, za nedelju dana može da se izazove zrenje paradajza ili dinje - priča prof. dr Momirović.

- Na taj način umanjuju kvalitet i dužinu čuvanja takvih proizvoda, ali mogu da izazovu, u pojedinim slučajevima, i probleme u ishrani ljudi. Reč je o neodgovornosti, jer za dozrevanje postoje jednostavniji, jeftiniji i prirodniji načini. Prirodni hormon zrenja je gas etilen, koji emituju crveni plodovi paradajza i dinje.

Kako objašnjava profesor Momirović, sistemom „kap po kap“, biljka navodnjavanjem kroz koren primi veliku količinu ove aktivne materije i to ima štetne posledice. Zvanično nije dozvoljen i nabavlja se na sivom tržištu.

Procesi ubrzanog sazrevanja povrća i voća poznati su više hiljada godina, priča prof. dr Staniša Stojiljković, šef katedre za ekološko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta u Leskovcu.

- Što se tiče brzih metoda dozrevanja, najčešće su to jedinjenja koja ispušta etilen - objašnjava prof. dr Stojiljković. - U Americi su bile afere kada su umesto dozvoljenog etilena neki farmeri koristili toksični acetilen. 

Hormoni rasta, bilo da su dozvoljeni ili nedozvoljeni, pored toga što stimulišu ubrzano sazrevanje, u znatnoj meri negativno utiču na ljudski metabolizam. Ubrzano sazrevanje dovodi do toga da imamo zreo bezukusan paradajz ili crvenu jabuku koja ne miriše.

Pojedini proizvođači u Srbiji ne znaju ni šta kupuju od poljoprivrednih sredstava, a ni koliko smeju da ih koriste, smatra Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

- To je javna tajna da povrće nasilno dozreva - kaže Papović. - Taj problem treba rešiti sa Ministarstvom poljoprivrede, da se osnuje Registar poljoprivrednih proizvođača. Tako ćemo znati šta prave i kako prave. Ovako, dokle god imaju slobodnu volju, uvek postoji problem. Zbog toga voće i povrće treba uvek kupovati od dobro proverenih ljudi, a ne od nakupaca. Inspektori, nažalost, kontrolišu minimalno i najosnovnije.