(VIDEO) VASILIJA, SAMOHRANA MAJKA IZ SRPSKE ENKLAVE IMA SAMO JEDNU ŽELJU: Sa dvoje nejači teško živi u jednoj sobi TROŠNE KUĆE, POMOZIMO!

Srpska enklava Klokot na Kosovu i Metohiji, na desetak kilometara od Gnjilana, čuva mnogo heroja koji svojim postojanjem svedoče istinsku ljubav prema vekovnom ognjištu i dedovini

Ispod krova čiji su crepovi izlomljeni i dotrajali, u četiri zida jedne prohladne sobe, bez vode i televizora, žive samohrana majka Vasilija Đošić i njena deca Anastasija (6) i Sergej (8). Početkom maja ove godine deca su ostala bez oca, a ova hrabra majka bez supruga Jadrana, zbog kojeg se iz Smedereva vratila na Kosovo i Metohiju.

Foto: A.G.

- Jednom sam bežala sa Kosova i Metohije, jednom, kada sam bila dete. Iz Đakovice gde sam rođena pobegli smo za centralnu Srbiju. Više to nikada neću uraditi. Porasla sam u jednom selu kod Smedereva ali me je srce vuklo da se ovde vratim. Krv nije voda, priča Vasilija za Informer koja se u Klokot doselila pre skoro jedne decenije kada se udala za Jadrana Spasića iz ove srpske enklave.

Iako je tada bila maloletna, kaže da je znala da je učinila ispravan potez jer se vratila na Kosovo i Metohiju.

Slomljenog srca zbog preranog gubitka supruga, ali i zbog teškog života, Vasilija junački brine o svojoj deci. Od njih krije teške suze, često plače kada deca noću spavaju.

- Ne želim da mi vide suze. I deca plaču, vide da nema oca, pitaju me gde... Zaspu uveče, a ja tada isplačem. Sakrijem glavu ispod jastuka i jecam, kaže Vasilija i dodaje da ne pomišlja da napusti Kosovo i Metohiju.

Ova samohrana majka želi samo malo sigurnosti za sebe i svoju decu. Ništa više od toga. Sigurnost, krov nad glavom.

Foto: A.G.

- Nemamo mi mnogo želja, a i naše želje su drugačije, nisu velike. Kad bi samo imali kuću, da mi deca budu u toploj sobi, da mogu da im dođu drugari. Nemamo vodu... Duva sa svih strana, hladno je... Okupam decu u korito, a ona mi onda nazebu. Uh, teško je mnogo, otvorila je svoju dušu ova hrabra žena.

Teško joj je zbog dece jer ona žive u jednoj sobi. Vasilija sebe ne žali...

- Zbog dece mi je, ja nisam mnogo bitna. Kad bi imali novu kućicu, da deca mogu rođendan da proslave sa svojim drugarima. Eto, to su moje želje, kaže Vasilija.

Foto: A.G.

Osmogodišnji Sergej kao da zna da će za koju godinu postati glava svoje porodice. Uzdržano prilazi, ali se ne odvaja od starog "točka."

- Bicikl sam dobio od tate. Sestri je tada kupio neku lutku. Posle nekoliko dana se to desilo i tate više nema, kazao je Sergej i zaplakao.

Foto: A.G.

U dvorištu ove porodice, uz kuću, složeno je malo drva za ogrev. Nedovoljno za zimu. Kako će izgurati hladne dane Vasilija ne zna, ali je sigurna da neće odustati.

- To nikako! Odavde da odem neću nikada. Neću da izdam svog supruga i svoje srce. Ne! Ostaću pa makar se smrzavali svake jeseni i zime, kaže Vasilija.

Pomažu prijatelji

Opština Klokot pomaže koliko je u mogućnosti. Vasilija i njena deca od donatora nekada dobiju paket namirnica. 

- Prijatelji iz Privremenog organa i opštine Klokot platili su troškove Jadranove sahrane. Nekada dobijemo paket hrane, bude nam par dana... Komšije dođu, donesu koliko mogu. Kada je Jadran preminuo, ceo Klokot je skupljao novac za nas, kaže Vasilija.