OVAKO SU POKUŠALI DA PRODAJU FRUŠKU GORU: Nesuđeni kupci bi do 2100. mogli da rade sve što im se prohte, ČAK I DA DEPONUJU NUKLEARNI OTPAD!

Pokušaj prodaje Fruške gore 1991. predstavlja primer za istoriju besčašća tzv.srpske tranzicije iz socijalizma u divlji kapitalizam

Naime, tada je sačinjen ugovor po kome bi se oformilo Deoničarsko društvo sastavljeno od jednog Pokrajinskog fonda i Nacionalnoig parka „Fruška gora“na jednoj strani i tri u najmanju ruku sumnjive firme iz Italije.

Prema odredbama tog ugovora, Italijani bi do 2100. godine raspolagali svime na Fruškoj gori, jer bi bili vlasnici dve trećine novog Deoničarskog društva, a AP Vojvodina samo jedne!!!

- Dok su se sabirali utisci i referati sa naučno-teološkog simpozijuma „Fruška gora, treća Sveta gora” na kome su svi učesnici saopštili rezultate svojih razmišljanja i istraživanja o značaju Svete Fruške gore, već se bio pojavio novi napad na Frušku goru i to iz tek oformljene Evropske zajednice.

Foto: S.K.

Naime namera je bila da se oformi Deoničarsko društvo pod nazivom EVROPSKA GRUPA AKTIVNOSTI (GEA) – kaže za Informer arhitekta Vojislav Dević, tada član Društva za zašitu Fruške gore.

Ugovor o njegovom osnivanju trebalo je u februaru 1991. godine da potpišu: Pokrajinski fond za razvoj i prestruktuiranje privrede, na čijem je čelu bio Savo Vlajkovič, kasnije uhapšen zbog korupcije kao član Vlade Srbije, zatim JP „Nacionalni park Fruška gora“ čiji je direktor bio Zdravko Ristivojević, kao i dve firme i jedan biznismen iz Italije.

Foto: S.K.

- Igrom slučaja ili pre Božijom promišlju, u Izvršnom veću AP Vojvodine našla se jedna osoba sa savešću, koja mi je iznela na pola sata tekst tog famoznog Ugovora da ga umnožim i napravim konferenciju za štampu da bi se obavestila javnost o ovom sramnom činu izdaje i prodaje značajnog dela tada još uvek države SFRJ – kaže Dević.

Dević je najpre je alarmirao Društvo za zaštitu Fruške gore, u kome je bio član Upravnog odbora, a zatim je sa tadašnjim direktorom Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Milanom Paroškim na konferenciji za štampu podelio fotokopije famoznog Ugovora.

- U ime Društva za zaštitu Fruške gore smo organizovali i javni protest ispred Srpskog narodnog pozorišta. Novinari su sledećih dana i nedelja sjajno izveštavali i uzbunjivali, javnost tako da je pukla javna bruka, raskrinkani su predlagači Ugovora, čije je potpisivanje na svu sreću tada zaustavljeno do daljnjeg, što ne znači da i danas nema onih koji su zainteresovani i za prodaju i za raubovanje ove Svete podunavske gore – kaže naš sagovornik.

Foto: S.K.

Zanimljiva je činjenica da je u tom Ugovoru bilo predviđeno da Grupa GEA ima pravo čak da deponuje nuklearni otpad za račun trećih lica na Frušku goru. U nacrtu ugovora piše i da bi Deoničarsko društvo u vlasništvu stranaca moglo na Fruškoj godi bukvalno da radi sve- od eksploatacije šuma, drugog prirodnog bogastva, podizanja industrijskih objekata gde im se ćefne, zabavnih parkova, kockarnica i kazina, verovatno i javnih kuća, pa do dobijanja vila i kuća u vlasništvu Pokrajinske vlade.

Koliko su bili drski i samouvereni srpski prodavci Fruške gore, možda najbolje svedoči to što bi ugovor bio potpisan do 2100. godine, odnosno, na 109 godina. Nacrt ugovora je pisan u Novom Sadu na hrvatskom jeziku!!!

- Osnovna glavnica dioničarskog društva obuhvaća sredstva za osnivanje i početak njegovog rada u iznosu od 200.000 dinara. Iznos osnovne glavnice pribavit će se izdavanjem i otkupom dve hijade deonica u nominalnoj vrednost od po 100 dinara - doslovce piše u članu 6. Ugovora.

Foto: S.K.

U nastavku stoji da se osnivači obavezuju da oktupe deonice i to tako da Pokrajinskom fondu pripadne 200, Nacionalnom parku 500, a ostalih 1.300 Italijanima. Takođe, bilo je planirano da Upravni i Nadzorni odbor imaju po pet članova, od čega trojice stranaca i dvoje domaćih.

Ovo možda najbolje govori kakve smo rukovodioce imali, koji bi po prirodi ideološkog opredeljenja trebalo da rade za svoj narod, a ne za razne sumnjive mutikaše iz belog sveta. Predsednik tadašnjeg Izvršnog veća AP Vojvodine bio je Radoman Božović, koji je kasnije postao predsednik Vlade Srbije.

- Tadašnje pokrajinsko rukovodstvo se pokazalo kao preteča ili avangarda svih daljih prodaja teritorija, rudnih i energetskih bogatstava i državnih firmi – kaže Dević.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

suma

pre 5 godina

opet crnogorac .. zasto nisam iznenadjen ..

2 0 Odgovori

Milan

pre 5 godina

Изузетно ми је драго да је господин Девић уз помоћ других и јавности у то време успео да спречи овај чудовишни уговор.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari