Žena izbacila Milivoja i dvoje dece na ulicu! OTAC I DEČICA SAD IMAJU SAMO JEDNU ŽELJU!

Stara već srušena kuća sa srednjovekovnim doksatom, jedino je utočište od svih nevolja i vremenskih prilika za Milivoja Lazarevića (42) iz bruskog sela Botunja i njegovo dvoje dece

Umorne ruke ovog muškarca, nežno čuvaju petogodišnju Anđelu i trogodišnjeg Aleksandra, a Milivoje ima samo jednu želju: „Da njegova deca odrastaju kraj njega!“ Reklo bi se, ne želi puno, ali želja ovog čoveka protkana je tugom i patnjom, koju krije godina koja je na izmaku.

- Supruga i majka moje dece napustila nas je pre šest meseci. Te noći nas je i isterala iz svog stana, ali sam zbog načina na koji se ponašala prema deci, pozvao policiju, koja je intervenisala i rekla da
ostanemo do jutra. Ona je iz Beograda i kako sam jedno vreme radio tamo, svi smo bili u stanu koji je nasledila od majke.

Foto: Informer.rs

Te noći, kada sam došao sa posla, deca su mi se požalila da ništa nisu jela čitav dan i otišao sam da im kupim pljeskavice. Imala je određene napade, koji su se javili nakon prvog porođaja. Kada sam se vratio sa pljeskavicama, počela je da viče na decu, baca pljeskavice, a ja sam stao između nje i dece. Onda je konačno sve puklo i vratili smo se u selo- počinje svoju tužnu priču Milivoje, kojem se u glasu oseća da jedva sakuplja snagu da završi rečenicu.

Treće dete rođeno bez ruku

On dodaje da su povremeno živeli u Botonji sa njegovim roditeljima, povremeno u Beogradu. Imaju i treće dete koje je rođeno nakon Anđele, koje nema gornje ekstremitete i u Zvečanskoj je. Ipak,
njegova sada bivša supruga često je iskaljivala svoj bes na deci.

- Na kraju sada smo sami. I bolje je tako. Centar za socijalni rad je ocenio da su deca sada u mnogo boljem stanju, nego kada je ona bila sa nama. Nadam se, kako sam podneo tužbu za starateljstvo, da ću ga dobiti. Počeo sam neku kuću, pre par godina, ali sam sada stao. Znate, deca su mala, moram da ih čuvam, pa ne mogu ni da radim- objašnjava on svoju trenutnu poziciju.

Foto: Informer.rs

Teška godina donela mu je i smrt oba roditelja, a Milivoje je dve godine čuvao i majku koja je bila bez noge. Sada su sami, mirniji, ali bez sredstava za život. Ne može da ostvari ni dečiji dodatak, jer on i supruga nisu prijavljeni u istim opštinama, ona je u Beogradu, on u Brusu. Zbog zemlje koju ima, ne prima ni socijalnu pomoć. Ipak, deca su uvek čisto obučena, sita i zdrava, iako žive u malom prostoru kuće koja je odavno dotrajala.

Otac radio i po 15 sati

- Radio sam letos sve što sam mogao. Na sreću, deca su išla u vrtić, pa sam do 15 sati mogao da
obavljam po neki posao. Sada vrtić ne radi i nemam kome da ih ostavim. Nije problem hrana, imamo par kokošaka, letos sam posadio i baštu, pa eto imamo sve što se uvek ima na selu. Važno mi je da su oni mirni i srećni, a ostalo će nekako doći.

Da mi je samo da završim ovu započetu kuću, da se uselimo i sve će biti dobro- skroman je ovaj čovek preko čijih leđa je prošlo mnogo toga.

Foto: Informer.rs

I meštani u selu imaju samo reči hvale za Milivoja. On je za njih heroj kojem se dive, jer znaju kako se mučio i to još uvek čini.

Komšinica im pomaže

- Deca su divna. On ih je lično očuvao i dok je bila tu. Kupao ih, hranio, sve. Da znate kakvu je sve
muku pretrpeo i kamen bi zaplakao - kaže Marija Marković, komšinica i rođaka.

Ona je ta koja je rešila da ispriča novinama kakva je sudbina Milivoja, jer misli da ovom poštenom i vrednom čoveku treba da se pomogne.

Foto: Informer.rs

A on, skroman, kao i njegovi mališani, ne žali se mnogo na svoju sudbinu. Očima uvek usmerenim ka deci, koju majka od kako je napustila samo je jednom videla, želi da im bude sve. Možda ne može da im pruži kule i gradove, ali ljubav hoće. Ne traži pomoć, ali ima san: da svi žive u novoj započetoj kući i da deca odrastaju kraj njega.