NAJTEŽE JE KADA UMRE NEKO MLAD! Potresne ispovesti iz kovid bolnice: Pred očima mi je PREMINUO DRUG IZ OSNOVNE ŠKOLE!

U kovid bolnici u Kruševcu tim iskusnih lekara i sestara iz KC Niš uz pomoć mladih kolega vodi bitku za najteže pacijente. Borba se vodi na samo koji minut od centra grada - život i smrt u istoj sobi, strah i nada, bolest i borba - to je nova kovid bolnica

U intenzivnoj nezi, još s početka hodnika, čuje se pištanje monitora, zujanje mašina koje život znače. A dole, na dnu - beli džak na krevetu. Korona je odnela još jedan život. Desna ruka savijena u laktu odvukla kesu u stranu. Ispod kreveta kesa - poslednje što je ostalo iza čoveka.

- Smatra se da je leš infektivan šest sati. I zato, kada pacijent premine, stavimo mu preko lica gazu natopljenu alkoholom i telo moramo da držimo ovde šest sati - priča jedan anestetičar.

Foto: Informer/privatna arhiva

Monitori blinkaju - saturacija, pritisak, krivudave linije...

Čeka se dva sata, po uobičajenoj proceduri za svaku smrt. A onda sledi džak i hodnik. Do onih šest sati. Ispod kreveta dve kese, pune stvari.

- Gašenje svakog života je teško za sve nas. Poslednje dane i sate smo proveli uz te ljude. I svi oni imaju nekoga ko sad pati. Al’ da ne bi mislio, odmah ideš dalje. Drugi pacijenti ne smeju da čekaju, moraš da se daš. I za svoje, i za njihovo dobro - priča Gordana Dragošev, glavna sestra bolnice.

Dole u uglu intenzivne nalazi se jedan čovek koji se bori za dah pod maskom. Žena pored njega je na respiratoru. Ona ništa ne zna. Anestetičar joj uzima krv i špric stavlja u aparat - gasni analizator.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

- Uzeli smo arterijsku krv jer nosi kiseonik do vitalnih organa i aparat sad meri koncentraciju kiseonika u krvi, odnosno parcijalni pritisak kiseonika. Nažalost, ovde je 49, a trebalo bi da bude najmanje 90. Vidi se da je pacijentkinja u veoma lošem stanu - objašnjava Nikola Trajković.

Treći krevet od kreveta smrti je - pobeda! I dokaz da nije svaka bitka izgubljena, pa ni ona koja tako izgleda.

Krompir i piletina

- Pacijenta smo skinuli s respiratora posle nedelju dana. Ima 62 godine, koronu, a i Parkinsonovu bolest. I uspeli smo, uskoro će kući - priča dežurni anesteziolog.

Vreme je ručka. U drugoj sobi veselija atmosfera.

- Krompir, piletina, kupus - kud ćeš bolje - smeje se jedan pacijent, dok će Živadin Arsenijević (73) pored, na naše reči da odlično izgleda:

- Nemoj, molim te, da me urekneš! Izvukli su me. Hvala im do neba.

Tu je i nasmejana gospođa.

- Nemojte, molim vas, da me slikate. Kosu ne pamtim kad sam oprala. Ipak bih morala da se sredim za novine - zaglađuje kosu, pa govori: - Ma ja sam vam i dijabetičar, i imam pritisak i šta ne sve. I evo me žive. Skinuše me juče s kiseonika. Sad mogu da pevam.

Dole u uglu, jednom pacijentu menjaju pelenu, baku okreću na leđa, tamo se kači infuzija, u aparat ide novi špric... Lete Bojana, Kaća, Beban, kako zovu Luku, mezimca klinike od 20 leta iz Kruševca, kome je ovo prvi posao. Tu je i sugrađanka mu Milica, i ona praktično dete. Prvo zaposlenje, naravno. Ali ne staje.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Najteže je kad ode neko mlad

Na poluintenzivnoj se ipak lakše diše, ali ni tamo nije lako. Maske na sve strane.

Dole je prijemna ambulanta. Priskače Gordana sa svojom "decom" - jedan, dva, tri - pacijenta iz kolica stavljaju na krevet. Pored deka, kost i koža. Drži masku na licu. Jedna papuča negde ispala. Somotske pantalone uvučene u čarape. Posle svih prizora, baš on tera suze na oči. Da li će izaći iz ove zgrade živ? U lift uvoze mladića u kolicima - crn, pognut, ne govori, gleda u pod... Idemo do kancelarije dr Vladana Cvetanovića, direktora ove bolnice, anesteziologa iz KC Niš. Prošao je sve s koronom od samog početka. Ništa ga više ne da iznenaditi, ali i on je od krvi i mesa.

- Najteže je kad umre neko mlad. Kad ste dali sve od sebe, borili ste se i on ode. U tim trenucima vas uhvati prokleti osećaj bespomoćnosti. U Nišu, pred mojim očima, umro mi je drug iz osnovne škole. Dvadeset i nešto dana bio je na respratoru. Sve smo uradili. Ali ništa - oči zasuziše, glasa više nema. Sve je rečeno...