NIKO NEMA TAKVE GOLUBOVE KAO MILAN! Pravi ih po specijalnom receptu, jedan olimpijski sport bez njih NE MOŽE NI DA SE ZAMISLI/FOTO/

Da mu je neko te, sada već davne 2006. godine kada se iz Portugalije, kao svetski prvak u lovu na šarana vratio kući u rodno Žitište, Milan Miša Majkić, sigurno ne bi poverovao da će par leta kasnije postati eminetni i jedan od retkih proizvođača glinenih golubova na Balkanu, pa i celoj Evropi

- Italijani i Nemci, koji su lideri, proizvode ga iz letećeg pepela iz termoelektrana, takav golub nije čist, jer se bitumen koristi kao vezivno sredstvo - stručno objašnjava Milan, koji za svoj proizvod tvrdi da je 100 posto ekološki i da se u proizvodnji koristi stearinska kiselina iz palminog ulja, od koje se prave i razne kreme i mleka za telo, kao i mleveni kamen.

Kako sam objašnjava gađanje glinenih golubova je olimpijski sport, ne toliko popularan u Srbiji, a golub je veličine i u obliku tanjira, koji se uz specijalnu spravu izbacuje u vis i gađa puškom.

Foto: Z.I.

- Ideja da započnem ovaj biznis, došla je spontano, video sam na iternetu da su retki proizvođači, u Italiji sam nabavio mašinu koja nije bila u radnom stanju - ističe Miša, ponosan na činjenici da je konstrukciono i tehnološki doveo do stanja da radi automatski i da 250 do 300 glinenih golubova proizvodi na sat.

Iako proizvođači nerado otkrivaju podatke o nabavci sirovina, korpuletni Žitištanin kaže da palmino ulje uvozi iz Indonezije, a deo sirovina sa Oplenca, a da svoj proizvod za koji poseduje sertifikat da je potpuno ekološki, najviše prodaje u Arapskim zemljama, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Tunisu, Egiptu i još nekim zemljama širom sveta, koje imaju bogatu tradiciju bavljenja ovim sportom.

- Velika želja mi je da pokrijem tržište zemalja ex Jugoslavije i u Zavodu za zaštitu dizajna, zaštitim mog goluba za EU i tržišta Kine, Rusije i Emirata, tako da bez mog odobrenja niko ne može koristi isti dizajn - kaže Miša, uz napomenu da godišnje proizvede 2 miliona komada i da planira da uz dve nove mašine, poveća proizvodnju na 6 miliona komada i proširi magacinski kapacitet.

Foto: Z.I.

Po struci mašinski inženjer, Milan Majkić, proizvodnju glinenih golubova koji su na nivou najkvalitetnijih koji se prave u Turskoj i Nemačkoj, smatra za svoj hobi, dok mu je konstruisanje i proizvodnja za flekso štampu osnovna delatnost, struka, kako kaže, uz napomenu da je u poslu sa glinenim golubovima, najveći problem isporuka avionom, jer se paketi prilikom utovara i istovara poprilično treskaju i dosta robe se ošteti.
 
 

Sina postepeno uvodi u posao

 

Osim što je od oca nasledio talenat za ribolov, šesnaestogodišnji Branko, sve više pored mašina pomaže svom ocu, a ponekad je sa njima i ćerka Katarina, uz maksimalnu podršku supruge Smiljke, koja je po struci farmaceut i ne pada joj na pamet da se bavi glinenim golubovima.

Foto: Z.I.

 

Jedini može da se reciklira

Glineni golub proizveden u Žitištu, kako kaže njegov izumitelj Milan, jedini na Balkanu može da se reciklira, svi ostali ne, a takođe mora da izdrži izbačaj 65-70 metara u vis i onda se razbije u param parčad.