Danas je Sveti Grigorije Čudotvorac! KO MU SE POMOLI, BIĆE ZAŠTIĆEN OD ZLIH LJUDI!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dan posvećen Svetom Grigoriju Čudotvorcu

Sveti Grigorije Čudotvorac rođen je 213. godine kao Teodor, a nakon krštenja uzeo je ime Grigorije. Poznat je i kao Grigorije Neokserijski.

Bio je pravoslavni svetitelj, prvi episkop Neokerasije Pontijske, učitelj crkve i osnivač crkve u Kapadokiji.

U episkopskoj službi istakao se kao snažna ličnost, s velikim sposobnostima za organizovanje crkvenog života, bio je i veliki podvižnik i čudotvorac. Njegovo žitije napisao je Sveti Grigorije Niški.

Pripisuju mu se mnoga čuda, zbog čega je u narodu i prozvan Čudotvorac.

Progonstvo hrišćana

Kada je, pod carem, Decijem Trajanom, počelo progonstvo hrišćana, sveti Grigorije je odveo svoje vernike u udaljenu planinu. Međutim, bili su prijavljeni progoniteljima od strane jednog "neznabožca", te su vojnici opkolili planinu. Svetitelj je predavši upustva svom đakonu, otišao na otvoreno mesto, podigao svoje ruke ka nebu, i počeo da se moli Bogu.

Vojnici su pretražili planinu nekoliko puta, prolazeći pored Hrišćana, ne videvši ih, tako da su konačno odustali u potrazi i otišli. Po povratku u grad, rekli su da na planini nema nikoga i da samo dva drveta stoje jedno naspram drugog. Neznabožac koji je izdao mesto skrivanja Hrišćana se prvo iznenadio, a onda poverovavši u Hrista i sam se obratio u hrišćanstvo.

Kada je progonstvo hrišćana prestalo, sveti Grigorije se vratio u Neokerasiju. Uspostavio je dane proslavljanja mučenika koji su postradali za Hrista. U to vreme se počelo širiti lažno učenje Pavla Samosatskog, patrijarha Antiohije. Ta jeres je pogrešno učila o suštini Svete Trojice i suštini Boga Oca. Osuđena je na pomesnom saboru u Antiohiji (265), gde je učestvovao i Sveti Grigorije.

Umro je u dubokoj starosti, u vreme cara Aurelijana, 270. godine.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.