LJUBICA IGRA KO ČIGRA! Na OVAJ način je izlečila osteoporozu, a na crtu ne smeju da joj stanu ni mnogo mlađe sugrađanke (VIDEO/FOTO)

Gotovo svakodnevno u gornjem delu Majdanpeka, tačnije kod takozvane zaobilaznice, zatiču se šetači. I to isključivo oni koji imaju zdravstvene probleme. Ni slutili nismo da ćemo tog popodneva zateći ženu od koje smo priznaću, bili postiđeni

S obzirom na godine koje ima, Ljubica Adamović (72) iz Majdanpeka, nekadašnji radnik Komiteta, kako kaže, pa nakon toga Opštinskog sindikalnog veća, Doma omladine, Sportskog centra  u kojima je radni vek provela kao kurirka, sada svoje penzionerske dane za razliku od mnogih troši na najpametniji način. Na njenom vitalnom izgledu mogu da joj pozavide mnogi, a na crtu ne bi se zakleli da mogu da joj stanu ni najmlađe sugrađanke.

Foto: Vesna Jović

- Od 1999. godine kada sam ležava na VMA, sa dijagnozom teškog oblika osteoporoze od koje sam se jedva kretala, promenila sam način života iz korena. Okrenula sam se nečemu što mnoge žene ovde ne podržavaju, ne vole ili ih mrzi, a to su vežbe. Po povratku iz bolnice rešila sam da moram da ozdravim, pa sam tako svako jutro sa peškirom oko vrata i flašicom vode odlazila u Sportsku halu na vežbe i vežbala sama. I ja sam danas potpuno izlečena. Od tada ne stajem. Svako ko se ne kreće, ne radi vežbe, ne može da očekuje da bude zdrav, kaže za Informer.rs Ljubica, koja danas na kilometre gazi po planinskim predelima ovoga kraja od ranog jutra do kasno kada dan već zamire,   čuvajući svoje i koze teško obolele komšinice.

- Životinje obožavam. Koze su mi najbolje prijateljice. Dobrim delom sam i zbog njih danas ovakva potpuno zdrava i prava. Ovakvu kakvu ste me zatekli izgledam preko dana kada sam sa njima, ali  zato kad izađem u grad, trudim se kao nekada da budem dama kroz šalu - ističe Ljubica.

Prisećajući se lepog vremena kada je radila, kaže da je nosila sve po poslednjoj modi. Kakva obuća, takva tašna, takav nakit, puna optimizma govori ova vitalna žena kojoj nikada ne bi dali godine koje ima.

Foto: Vesna Jović

- Moje su samo dve od trinaest koza koje svakodnevno čuvam. Svaka ima ime. Moje su Tanja i Tina. Ali volim i sve ostale, posebno komšinicinu belu Petru. One ne mogu bez mene kao i ja bez njih. Čim me nema, negde malo zamaknem za ponekom travkom da pogledam, one me traže i galame u sav glas - kroz smeh ističe Ljubica.

- Čim stanem to čine i one, jednostavno slušaju me, pametne su i ne mogu život bez njih da zamislim. Od njih pijem zdravo mleko i surutku, jedem sir i zato osteoporoze više nema ni u tragovima, kaže Ljubica sa kojom smo se puni utisaka srdačno pozdravili uz iskren savet da nastavimo sa fizičkim aktivnostima kojima bi bilo najbolje da se okrenu i ostale pripadnice lepšeg pola. Ako žele da budu zdravije, mlađe, lepše i privlačnije podvlači Ljubica.

Bonus video: