ČAK 70 ODSTO SVETSKE POLJOPRIVREDE ZAVISI OD NJIH! Koliko je opstanak PČELA važan i šta doprinosi smanjenju njihovog broja?

Opstanak pčela je od izuzetnog značaja, jer 70 odsto svetske poljoprivrede zavisi isključivo od pčela koje oprašuju biljke, a što je i njihova najveća vrednost, objasnila je za Tanjug istraživač Centra za biologiju pčela na Biološkom fakultetu, Jovana Bila Dubaić

- Naučne studije pokazuju da su pčele ugrožena vrsta i da se njihov broj sve više smanjuje, a tome najviše doprinosi prekomerna upotreba pesticida i potpuno obrađivanje zemljišta - rekla je Dubaić i dodala da su hronično izložene hemijskim sredstvima zbog čega im se skraćuje životni vek.

U Srbiji je upotreba pesticida nekontrolisana, jer poljoprivrednici obrađuju svaki milimetar zemljišta dok su ranije postojala prirodna staništa, naglasila je Dubaić.

- Prva asocijacija većini ljudi na pčele je med i pored toga što je njihova uloga oprašivanja mnogo važnija, a samo jedna od 850 vrsta, koliko ih u Srbiji ima, proizvodi med - dodala je ona.

Foto: Printscreen You Tube HL

Srbija je prva zemlja u svetu po broju košnica po glavi stanovnika, pčelarstvom se bavi oko 20.000 ljudi koji imaju više od 1.200.000 košnica i beleži se sve veći rast izvoza meda u evropske zemlje.

Medonosna pčela (Apis mellifera) je najpoznatija vrsta pčela. U svetu postoji devet vrsta medonosnih pčela. Na to dolazi i 30.000 vrsta divljih pčela. One dnevno slete na hiljadu cvetova, medonosne pčele na oko 300. Pčele nose cvetni polen drugim biljkama i omogućavaju njihovo razmnožavanje. Osamdeset odsto svih cvetajućih biljaka oplode insekti.

Udomaćene medonosne pčele žive u svojoj „državi“. Svaka pčela ima određenu ulogu: pčele radilice čiste košnicu, vode brigu o potomstvu, sakupljaju nektar, polen, vodu. Njihov život je toliko iscrpljujući da umiru nakon 42 dana. Mužjaci trutovi, imaju samo jedan zadatak: oplodnju kraljice. Zahvaljujući velikim složenim očima prepoznaju ih u letu.

Foto: pixabay.com

Kraljica bez kralja - Ona je znatno veća od svoje svite i zauzima centralno mesto. Njena jedina obaveza od marta do avgusta je da proizvodi potomstvo. Dnevno izleže i do 1.200 jajašca i živi tri do četiri godine. Pčele radilice koje podižu legla, od kraljice izaberu nekoliko jajašca i uzgajaju jedno koje će biti njen naslednik.

Med ima oko 200 sastojaka. Pčele skupljačice tokom proleća i leta neumorno lete do cvetova i lišća, prikupljaju nektar i cvetni polen. To cene i ljudi: oni uzgajaju pčele i sakupljaju med. A zauzvrat, insekti dobijaju šećerni sirup. Pčelinjoj koloniji je potrebna hrana tokom kriznih vremena.

Foto: pixabay.com

Bez obzira da li je reč o Njujorku, Londonu, Berlinu ili Beogradu: mnogi ljudi se iz hobija bave pčelarstvom. I tako spasavaju pčele koje na poljima otrovanim pesticidima, na velikim monokulturama i živicama bez cveća, nalaze sve manje hrane. S druge strane, gradovi nude dovoljno hrane, jer u parkovima, baštama i na krovnim terasama uvek nešto cveta.

Cvetne biljke predstavljaju veliki deo biološke raznovrsnosti, a oprašivači, poput ovog bumbara, transportuju polen od jednog do drugog cveta i tako omogućavaju širenje i prinose mnogih vrsta voća i povrća. Zahvaljujući njima raste količina hrane čija je godišnja vrednost 235 milijardi dolara. Divlje pčele su pčele samice i one ne proizvode med.

Foto: pexels.com

Ose i stršljeni imaju vitka, jarka i žuta tela. Osa se prosto baca – bez da to utiče na njen struk – na kolače, slatka pića ili na meso sa roštilja. Skoro dvostruko veći stršljen napada druge insekte, poput komaraca i muva. Za razliku od pedantnih pčela, stršljeni, bumbari i ose oprašuju cvetove čak i po kiši, vetru i hladnom vremenu.

Oko 40 odsto od 560 vrsta divljih vrsta pčela koje žive u Nemačkoj je ugroženo. Da bi opstale, potreban im je građevinski materijal, poput gline, peska, zemlje, iverice, ostataka biljaka... Gnezde se na peščanom tlu ili u drvetu, a obavezno na sunčanom i suvom mestu. Potreban im je i prilično veliki prostor sa cvećem, od marta do septembra.

O domaćim pčelama se često priča i dosta zna. Malo se međutim govori o potrebama divljih pčela i o tome kakvi su im životni uslovi. Prema jednoj studiji o biodiverzitetu Ujedinjenih nacija, čak 40 odsto vrsta insekata je ugroženo i preti im izumiranje. A da nije njih, ljudi bi morali ručno da oprašuju biljke, prenosi RTV.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.