Beogradsko ostrvo na koje dolaze pravi "PARADAJZ" TURISTI! Ovu prestoničku oazu morate posetiti!

Beograd se može pohvaliti velikim brojem ostrva - Velikim i Malim ratnim ostrvom, Adom Međicom i Adom Ciganlijom koja je pre uređenja, takođe, bila ostrvo, ali i Višnjičkom adom koja je poznata i još pod jednim imenom - kao Paradajz ostrvo!

Malo ostrvce koje je pravi raj za odmor na reci nalazi se prekoputa Višnjice uz samu Ada Huju. Paradajz ostrvo ili Višnjička ada nije lako uočljivo poput ostalih beogradskih ada i ostrva, a ipak se nalazi na svega osam kilometara od centra grada.

Iako svojom lepotom podseća na pravi mali raj, naziv nije dobilo po engleskoj reči paradise, što znači raj, već baš po paradajzu! Ne njemu se nekada pojavio samonikli paradajz, pa je tako ovo ostrvo dobilo naziv po kome je prepoznatljivo.

Foto: Toppress

Ovo ostrvo je relativno novo, a kao dar prirode pojavilo se osamdesetih godina prošlog veka, kada je Dunav počeo da nanosi zemlju koja je stvorila novu beogradsku adu. Doduše, stvaranju ade "dorineo" je i čovek onim čime je raspolagao - šutom. Kao i Ada Huja (koja je, takođe, ranije bila ostrvo), Paradajz ostrvo dugo je bilo zapostavljeno – rastinje je bujalo, a na njega se skupljalo se smeće koje je voda nanosila.

Danas je ovo ostrvo jedna prava prirodna oaza, budući da je šuma prekrila gotovo celu površinu ostrva, koja iznosi 2 hektara.

Foto: wikipedia.org

Pre nekoliko godina ostrvo neobičnog imena je  konačno uređeno i danas predstavlja pravi raj za građane Višnjice, Banje i Karaburme. Ostvrce sada poseduje sopstvenu trim stazu, mali drveni amfiteatar, terene i sojenice. Paradajz ostrvo više nije samo mesto za odmor i rekreaciju, već i za ribolov, pa čak i za kupanje.

Foto: wikipedia.org

Treba spomenuti i ime čoveka koji je za uređenje ostrva bio najzaslužniji – to je Žikica Cvetković, koji je shvatio koliko smo zanemarili našu prirodu kada od smeća nije mogao čamcem da zaplovi dunavskim rukavcem kod Ade Huje. Konkurisao je na jednom opštinskom projektu za uređenje životne sredine i dobio sredstva za rad. Ostrvo je tada bilo oslobođeno smeća koje je stalo u čak 8.000 džakova! 

Foto: Informer

Ovaj deo grada pre razvoja industrije početkom 1950-tih bio je mnogo čistiji. Ada Huja tada je bila ostrvo sa lepim plažama. Treba napomenuti da se negde u blizini Pardajz ostrva i Ada Huje nalazi i izvorište sumporne vode po kojem je naselje pored Višnjice dobilo ime Višnjička banja.

Nažalost, sa razvojem Beograda u toku šezdesetih na ovom potezu je formirana gradska deponija koja je izuzetno naružila i zagadila ovaj kraj. Iako je deponija zatvorena je 1974. godine i prebačena u Vinču, štetne posledice i dalje su vidljive.