Poslednjih godina sve više se govori o brizi za životnu sredinu. Među svim ekološkim temama koje skreću pažnju građana Srbije posebno se izdvajaju ružne slike divljih deponija koje stižu iz raznih krajeva naše zemlje
Kada pitate građane ko je kriv za to, oni kažu da su odgovorni državni i lokalni organi nadležni za upravljanje otpadom, koji su zakazali. Kad pitate institucije, oni će krivicu prebaciti na neodgovorne građane koji svoj komunalni otpad bacaju gde stignu. Istina je negde između. Krivi smo svi pomalo.
Premda je primarna separacija otpada u našoj zemlji regulisana zakonom, što znači da su domaćinstva, preduzeća i svi drugi proizvođači komunalnog otpada dužni da plastiku, papir, staklo i metal odlažu u za to posebno predviđene kontejnere, u praksi ovo jednostavno ne funkcioniše.
Foto: IC Žitište
Niti ima dovoljno svih tipova kontejnera (u mnogim manjim mestima nema ni dovoljno običnih kontejnera, pa ni kanti za smeće), niti su građani uvek motivisani da svoj otpad sortiraju. Pored toga, lokalne samouprave se suočavaju sa nedostatkom vozila za prevoz, nedovoljnom učestalošću odnošenja otpada i neadekvatnim rutama kretanja vozila. Sve to je doprinelo da ne postoji sistemski organizovano odvojeno sakupljanje, sortiranje i reciklaža.
Alarmantne brojke
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, samo tokom 2020. godine generisano je 2,95 miliona tona komunalnog otpada. Ukupno je sakupljeno i odloženo 2,34 miliona tona, a od tog broja je na regionalne sanitarne deponije odloženo 558.568 tona otpada, što je samo 19 odsto od ukupne proizvedene količine. Reciklirano je 455.457 tona, odnosno 15,45 odsto komunalnog otpada. Srednja dnevna količina otpada je 1,17 kg po stanovniku, što je 0,43 tone godišnje. Nažalost, tretman otpada pre odlaganja na deponije praktično ne postoji.
S druge strane, Vlada Republike Srbije je početkom godine usvojila Program upravljanja otpadom za period 2022-2031, kojim se obavezala da će se po pitanju otpada uskladiti sa propisima EU. Međutim, u ovom momentu u našoj zemlji postoji svega deset regionalnih i dve lokalne sanitarne deponije za odlaganje komunalnog otpada koje su izgrađene u skladu s tim propisima. Pritom, na njima ne završi ni 20% od ukupno 2,95 miliona tona otpada koji proizvedemo za godinu dana. Sve ostale opštinske deponije, kojih ima nešto više od 120, nisu u skladu sa važećim standardima zaštite životne sredine, a još manje su to u proseku oko 3.500 divljih deponija, koje često niču širom naše zemlje, uprkos naporima nadležnih službi da ih uklone.
Foto: RINA
Za početak, država bi trebalo da se pozabavi time da se svuda u zemlji izgrade isključivo sanitarne deponije, kako je to i planirano, koje bi obuhvatile više naselja i gradova. Takođe, na državnim i lokalnim samoupravama je da obezbede adekvatnu opremu za javno komunalna preduzeća i dovoljan broj kontejnera za različite namene, kao i da pokrenu sistemske akcije i kampanje, kojima bi se građani motivisali da počnu separaciju otpada već u svom domu.
Komunalni otpad kao energetski resurs
Samo deponovanje bez ikakvog tretmana komunalnog, industrijskog i drugih vrsta otpada, čak i na najuređenijim deponijama nije dugoročno rešenje. Sav taj otpad predstavlja neiskorišćene resurse. Osim toga što se deo otpada može dalje reciklirati, on je i fantastičan energetski resurs, veoma koristan u uslovima energetske krize. Upotreba čvrstog otpada u energetske svrhe je obnovljivi, održivi i cirkularni način na koji se rešavaju dva važna pitanja, problem sve veće količine otpada koji završi na deponijama i proizvodnje električne energije.
Srbi ne mogu da se pohvale pravilnim odnosom prema otpadu. O tome najbolje svedoče divlje deponije, kojih u našoj lepoj zemlji ima više od 3.500. Ako se tome doda i više od 120 opštinskih deponija, koje nisu u skladu sa standardima životne sredine, onda je slika potpuna. A koliko smo svesni činjenice da divlje deponije predstavljaju ogorman rizik po naše zdravlje?
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Srbi ne mogu da se pohvale pravilnim odnosom prema otpadu. O tome najbolje svedoče divlje deponije, kojih u našoj lepoj zemlji ima više od 3.500. Ako se tome doda i više od 120 opštinskih deponija, koje nisu u skladu sa standardima životne sredine, onda je slika potpuna. A koliko smo svesni činjenice da divlje deponije predstavljaju ogorman rizik po naše zdravlje?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas komemorativnom sastanku posvećenom obeležavanju 65. godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja.
Lažna elita i opozicioni "borci protiv diktature" ponovo su doživeli potpunu blamažu, a njihove besramne tvrdnje o navodnom "progonu", "represiji" i "gušenju univerziteta" pod vlašću predsednika Aleksandra Vučića raspale su se u paramparčad!
Nakon ovog video snimka svima će biti jasno protiv čega se borio general Ratko Mladić i zbog čega je lažno bio u Haškom kazamatu gde je mučeničkom smrću i skončao.
Ono o čemu je predsednik Aleksandar Vučić više puta javno upozoravao i na šta je ukazivao celoj Srbiji danas je dobilo svoju zvaničnu potvrdu, na političkoj sceni ujedinilo se kuso i repato u paklenom planu za rušenje države!
Druga sezona najvećeg sportskog rijalitija Exatlona 2 uskoro počinje, a mi vam otkrivamo ko je Sanja Jurošević, nova učesnica koja je spremna da pokori poligone.
Voditeljka specijalne emisije u Exatlonu Tijana Jović, posetila je voditelja Aleksu Erskog u njegovoj vili koju su zajedno obišli i premijerno je pokazali gledaocima.
Druga sezona najvećeg sportskog rijalitija Exatlona Srbija počinje 14. septembra, a spektakl ćete moći da pratite svakoga dana od 21.30 samo na Informer televiziji.
Tokom prepodnevnih sati na deonici auto-puta Kruševac – Pojate došlo je do teške saobraćajne nesreće u kojoj je prema prvim, još uvek nezvaničnim informacijama sa terena, nastradao vozač motora.
Potraga za trostrukim ubicom Mihailom Šabunjinom koji je izrešetao trojicu žrtava bila je složena jer policija u početku nije znala ni motiv ni identitet počinioca, izjavio je direktor Uprave policije Crne Gore Lazar Šćepanović.
Viši sud u Nišu odredio je pritvor od 30 dana M.R. (43) iz Doljevca jer je 29. avgusta u naselju Donja Vrežina pokušao da ubije muškarca (65) nakon banalne saobraćajne nezgode.
Reporteri Televizije Crne Gore razgovarali su sa građanima Danilovgrada, Nikšića i Herceg Novog o tome kako su se osećali dok je trajala potraga za trostrukim ubicom Mihailom Nikolajevičem Šabunjaninom.
Jeziva saobraćajna nesreća dogodila se u Baranji kada je mladi motociklista (18), pod još nerazjašnjenim okolnostima, izgubio kontrolu nad vozilom nakon što je naleteo na zeca, a potom udario u rasvetni stub.
NATO je podigao borbene avione nakon što su dronovi prišli granicama Letonije i Estonije, a najmanje jedna bespilotna letelica ušla je u estonski vazdušni prostor, saopštile su vojske dve baltičke države.
Ukrajinske trupe pokreću kontraofanzivu u Limanskom pravcu u Donjeckoj oblasti. Kijev ovo nije zvanično objavio, ali ukrajinski, zapadni i ruski vojni stručnjaci aktivno pišu o tome.
Nemačka savezna vlada smatra da je incident sa dronom pronađenim na aerodromu Lajpcig/Hale bio pokušaj napada po nalogu Moskve, a da tragovi istrage vode do ruske obaveštajne službe, objavio je danas nemački list Bild pozivajući se na bezbednosne izvore.
Ruske snage napale su dronovima međunarodni granični prelaz Orlovka na ukrajinsko-rumunskoj granici na Dunavu u Odeskoj oblasti, pri čemu su pogođeni zgrada i područje prelaza i izbio je požar, zbog čega je privremeno obustavljen rad trajektne linije, saopštila je danas pres-služba Južne regionalne uprave ukrajinske Državne granične službe.
Slavni holivudski glumac i reditelj Mel Gibson ponovo se našao u centru skandala nakon što je na festivalu u Torontu napravio potez koji je razbesneo javnost.
Brazilska krimi drama "Nando između dva sveta - Film Sintonia" postala je jedan od velikih hitova na Netfliksu, i to svega nekoliko nedelja nakon premijere.
Porota suda u Las Vegasu proglasila je krivim Duanea Kita Dejvisa (63), u javnosti poznatijeg kao Kifi D (Keffe D), za organizovanje ubistva legende hip-hopa Tupaka Šakura 1996. godine, prenosi "Njujork tajms".
Dok će neki znakovi uspevati da stabilizuju budžet, Blizanci i Ribe mogu da se suoče sa periodom u kojem jedan pogrešan potez može da napravi mnogo veći problem nego što su očekivali.
Rodos je odličan izbor za letovanje u septembru, kada su temperature i dalje visoke, a more prijatno za kupanje. Gužve su manje nego tokom glavne sezone, pa je ovo idealan period za opuštanje, ali i obilazak brojnih znamenitosti.
Južnokorejska kompanija Samsung mora da plati švajcarskoj grupaciji Svoč 11,6 miliona dolara (oko 9,9 miliona evra) na osnovu presude Visokog suda u Londonu.
Pevačica Edita Aradinović podelila je sa svojim pratiocima na Instagramu izuzetno važne vesti i otkrila da je napravila jedan od najznačajnijih koraka - potpisala je ugovor za kuću.
Voditeljka Bojana Lazić podelila je na svom Instagram profilu video iz teretane, ali je i otkrila je da je visoka 173 centimetra i da godinama ima približno istu kilažu - 55 kilograma.
Vest o smrti hrvatske influenserke, blogerke i majke šestoro dece Kristine Kovačević Hitrec potresla je javnost širom regiona, a malo ko zna da je godinama vodila najtežu bitku - onu za potomstvo!
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.