Poslednjih godina sve više se govori o brizi za životnu sredinu. Među svim ekološkim temama koje skreću pažnju građana Srbije posebno se izdvajaju ružne slike divljih deponija koje stižu iz raznih krajeva naše zemlje
Kada pitate građane ko je kriv za to, oni kažu da su odgovorni državni i lokalni organi nadležni za upravljanje otpadom, koji su zakazali. Kad pitate institucije, oni će krivicu prebaciti na neodgovorne građane koji svoj komunalni otpad bacaju gde stignu. Istina je negde između. Krivi smo svi pomalo.
Premda je primarna separacija otpada u našoj zemlji regulisana zakonom, što znači da su domaćinstva, preduzeća i svi drugi proizvođači komunalnog otpada dužni da plastiku, papir, staklo i metal odlažu u za to posebno predviđene kontejnere, u praksi ovo jednostavno ne funkcioniše.
Foto: IC Žitište
Niti ima dovoljno svih tipova kontejnera (u mnogim manjim mestima nema ni dovoljno običnih kontejnera, pa ni kanti za smeće), niti su građani uvek motivisani da svoj otpad sortiraju. Pored toga, lokalne samouprave se suočavaju sa nedostatkom vozila za prevoz, nedovoljnom učestalošću odnošenja otpada i neadekvatnim rutama kretanja vozila. Sve to je doprinelo da ne postoji sistemski organizovano odvojeno sakupljanje, sortiranje i reciklaža.
Alarmantne brojke
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, samo tokom 2020. godine generisano je 2,95 miliona tona komunalnog otpada. Ukupno je sakupljeno i odloženo 2,34 miliona tona, a od tog broja je na regionalne sanitarne deponije odloženo 558.568 tona otpada, što je samo 19 odsto od ukupne proizvedene količine. Reciklirano je 455.457 tona, odnosno 15,45 odsto komunalnog otpada. Srednja dnevna količina otpada je 1,17 kg po stanovniku, što je 0,43 tone godišnje. Nažalost, tretman otpada pre odlaganja na deponije praktično ne postoji.
S druge strane, Vlada Republike Srbije je početkom godine usvojila Program upravljanja otpadom za period 2022-2031, kojim se obavezala da će se po pitanju otpada uskladiti sa propisima EU. Međutim, u ovom momentu u našoj zemlji postoji svega deset regionalnih i dve lokalne sanitarne deponije za odlaganje komunalnog otpada koje su izgrađene u skladu s tim propisima. Pritom, na njima ne završi ni 20% od ukupno 2,95 miliona tona otpada koji proizvedemo za godinu dana. Sve ostale opštinske deponije, kojih ima nešto više od 120, nisu u skladu sa važećim standardima zaštite životne sredine, a još manje su to u proseku oko 3.500 divljih deponija, koje često niču širom naše zemlje, uprkos naporima nadležnih službi da ih uklone.
Foto: RINA
Za početak, država bi trebalo da se pozabavi time da se svuda u zemlji izgrade isključivo sanitarne deponije, kako je to i planirano, koje bi obuhvatile više naselja i gradova. Takođe, na državnim i lokalnim samoupravama je da obezbede adekvatnu opremu za javno komunalna preduzeća i dovoljan broj kontejnera za različite namene, kao i da pokrenu sistemske akcije i kampanje, kojima bi se građani motivisali da počnu separaciju otpada već u svom domu.
Komunalni otpad kao energetski resurs
Samo deponovanje bez ikakvog tretmana komunalnog, industrijskog i drugih vrsta otpada, čak i na najuređenijim deponijama nije dugoročno rešenje. Sav taj otpad predstavlja neiskorišćene resurse. Osim toga što se deo otpada može dalje reciklirati, on je i fantastičan energetski resurs, veoma koristan u uslovima energetske krize. Upotreba čvrstog otpada u energetske svrhe je obnovljivi, održivi i cirkularni način na koji se rešavaju dva važna pitanja, problem sve veće količine otpada koji završi na deponijama i proizvodnje električne energije.
Srbi ne mogu da se pohvale pravilnim odnosom prema otpadu. O tome najbolje svedoče divlje deponije, kojih u našoj lepoj zemlji ima više od 3.500. Ako se tome doda i više od 120 opštinskih deponija, koje nisu u skladu sa standardima životne sredine, onda je slika potpuna. A koliko smo svesni činjenice da divlje deponije predstavljaju ogorman rizik po naše zdravlje?
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Srbi ne mogu da se pohvale pravilnim odnosom prema otpadu. O tome najbolje svedoče divlje deponije, kojih u našoj lepoj zemlji ima više od 3.500. Ako se tome doda i više od 120 opštinskih deponija, koje nisu u skladu sa standardima životne sredine, onda je slika potpuna. A koliko smo svesni činjenice da divlje deponije predstavljaju ogorman rizik po naše zdravlje?
Poznata novinarka i dugogodišnja urednica dnevnog lista "Politika", Ljiljana Smajlović, postavila je ključno pitanje blokaderskoj organizaciji Proglas iza koje stoje Dragan Bjelogrlić, Zoran Kesić, Dejan Bodiroga, Svetlana Ceca Bojković, sudija Miodrag Majić i ostali rušitelji Srbije, a potom je jednom rečenicom raskrinkala tu organizaciju.
Bivši poslanik Vrhovne rade Borislav Bereza oštro je napao Volodimira Zelenskog, tvrdeći da ukrajinski lider zbog političkog marketinga i trenutnih rejtinga uvlači celu zemlju u još opasniji sukob sa Moskvom.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković okrenuo je leđa obećanjima koja je Zagreb svojevremeno davao Evropi i tako napravio prostora za udaranje novih rampi Srbiji!
Jalova srpska opozicija i tajkunski mediji koji su joj naklonjeni pokrenuli su pravu hajku protiv međunarodne izložbe Ekspo 2027, odnosno odluke Ministarstva prosvete da u školski kalendar za narednu godinu uključi posetu ovoj izložbi.
Direktori srpskih osnovih škola iz Kosovske Kamenice , Negovan Vasić, direktor OŠ "Bratstvo" iz sela Strezovce i Dragan Krstić, direktor OŠ "Desanka Maksimović" iz Kosovske Kamenice koji su uhapšeni sinoć, zadržani su u pritvoru 48 sati.
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" otkrili smo vam kakav je to javni blam doživeo revolucionar u pokušaju Savo Manojlović, gde voli da sedi advokat blokader Božo Prelević, čime se u slobodno vreme bavi glumac blokader Tika Stanić, na koji način se opušta penzionisani policijski general-pukovnik Goran Radosavljević Guri…
Voditeljka Informer TV Andrea Veskov uputila je javno izvinjenje Privrednoj pravnoj akademiji iz Novog Sada i njenom rektoru prof dr Milanu Počuči zbog pogrešno interpretiranog stava u vezi sa tom institucijom u poslednjem izdanju emisije Paralela.
J.M. (68) poginula je sinoć okoo 20 časova u Paraćinu kada je pala sa terase zgrade u kojoj je živela. Komšije su neme zbog tragedije u samom centru Paraćina.
U Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal saslušani su: B.D., organizator organizovane kriminalne grupe koja je osnivač i direktor privatne Srednje škole „Nikola Tesla“ u Novom Pazaru, kao i tri pripadnika grupe I.P., V.Đ. i M.N.
Američki sajt Aksios objavio je da su četiri aviona američkog Ratnog vazduhoplovstva poletela za Evropu u okviru priprema za moguću ceremoniju potpisivanja sporazuma između SAD i Irana o okončanju rata.
Tajlandska kraljevska palata saopštila je da je princeza Badžrakitijaba Mahidol, najstarije dete kralja Maha Vadžiralongkorna, preminula u 47. godini nakon što je skoro četiri godine provela u komi zbog ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.
U Tihom okeanu pojavila se ogromna masa tople vode široka stotinama milja, a stručnjaci upozoravaju da je reč o jasnom znaku predstojećeg klimatskog fenomena poznatog kao Super El Ninjo.
Pevačica Šakira juče je nastupila na otvaranju Svetskog prvenstva u fudbalu u Meksiku, a kroisnici društvenih mreža bruje o tome da to nije bila ona već njena dvojnica.
Glumicu Jasminu Avramović publika najviše pamti kao Ružu Aleksić, odnosno majku lika kog je tumačio Ivan Bosilјčić u kultnoj seriji "Ranjeni orao", ali ona danas izgleda potpuno neprepoznatljivo.
U filmu "Lajanje na zvezde" našem reditelju Zdravku Šotri, promakla je slika Svetog Save u učionici, zbog koje se u vreme radnje filma mogla dobiti zatvorska kazna.
Istaknuti srpski kompozitor, muzički urednik i stvaralac, Vladimir Milačić umro je u 65. godini, a iza sebe je ostavio neizbrisiv trag u domaćoj muzici, pozorištu i na televiziji.
Posni pužići sa spanaćem su jedno od onih peciva koje se rado pravi tokom posta, ali i u svim situacijama kada želite nešto jednostavno, domaće i ukusno.
Instagram je predstavio dugo očekivanu opciju koja korisnicima daje veću kontrolu nad izgledom njihovog profila. Zahvaljujući novoj funkciji „Grid Reordering“, sada je moguće ručno menjati raspored objava bez obzira na datum njihovog objavljivanja.
Snimak sa venčanja u Teksasu postao je viralan nakon što je jedan od kumova kolabirao usred ceremonije, dok je matičar bez prekida nastavio da vodi obred, kao da se ništa neobično ne dešava.
Privatan život Bebi Dol oduvek je bio obavijen velom misterije, a samo jednom je pričala o mužu Aleksi Todoroviću, čija slika je sada viralna na mrežama!
Počele su prijave za novu sezonu najpopularijeg sportskog rijalitija "Exatlon", a takmičarka iz prošle sezone Dušica Topić pozvala je kandidate da se prijave.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.