BILA JE LJUBAVNICA KRALJA MILANA I MAJKA POSLEDNJEG OBRENOVIĆA! Zbog ove fatalne Grkinje kralj je napusti sve

Grkinja je rođena u imućnoj porodici Joanides (ili Joanidu). Bila je udata za Milana Hristića, sekretara poslanstva Kraljevine Srbije u Carigradu. Hristić je bio i sin Filipa Hristića, koji je u vreme knjaza Miloša i Mihaila bio predsednik vlade Srbije, ministar inostranih dela, ministar prosvete, guverner Narodne banke, ambasador Srbije u Carigradu, Beču, Berlinu i Londonu. Imali su dve kćerke i jednog sina.

Dok joj je muž boravio kao diplomata u Carigradu, Artemiza je živela u porodičnoj kući u Beogradu. Beograđani pripovedaju da su se u današnjoj zgradi Kluba književnika, nekada kući znamenitog Srbina i velikog državnika Milana Piroćanca, upoznali kralj Milan i Artemiza Hristić.

Milan je Artemizu viđao na balovima i prijemima koje su priređivale ugledne beogradske porodice. Ubrzo je među njima planula ljubav i kralj je posećivao Artemizu tajno, duboko u noć, potpuno pokriven kapuljačom, tako da niko nije mogao da ga prepozna. Ali to nije moglo dugo da ostane tajna i 1888. godine se razveo od kraljice Natalije, želeći da se oženi Artemizom, koja se takođe razvela od Hristića.

Sledeće godine, u Carigradu, Artemiza rađa Milanu vanbračnog sina Đorđa. Svetska štampa bruji o sablažnjivom ponašanju kralja u ostavci koji se sa njom i detetom nastanjuje u Parizu pod imenom grofa od Takova.

Sve što se tiče Đorđa do danas je ostalo u velikoj meri nerazrešeno. Đorđe se do pada dinastije Obrenović 1903. godine pominjao u kontekstu pisama, koje je imala Artemiza, a u kojima ga je kralj Milan priznavao za svog sina. Kralj Aleksandar je navodno išao u Carigrad, kod Sultana, da od njega traži da mu da ta pisma. Posle Majskog prevrata članci o Đorđu se pojavljuju u velikom broju novina u inostranstvu.

Neretko u mnogim natpisima se pominje kao poslednji Obrenović. Ono što se saznaje jeste da je Đorđe živeo u Carigradu, da su na njega nekoliko puta pokušavali da izvrše atentat, da ga je usvojio prijatelj kralja Milana Eugen Žiči, da je trebalo da se školuje u poznatoj bečkoj terezijanskoj školi, ali da je došla zabrana s vrha; da je bio poznat po svojim akrobacijama, koje je umeo da izvede koristeći dva revolvera i da je zato nastupao čak u jednom cirkusu; da je koristio dva imena: Milan Hristić i Đorđe Obrenović. Moglo bi se navesti još nekoliko zanimljivosti iz njegovog života. Međutim, ono što je činjenica jeste da se on skoro uopšte nije pominjao u srpskoj javnosti.

Pera Todorović ga je u svojim novinama pominjao ali pod imenom Obren.

Ono što se može saznati na osnovu nekih natpisa iz tadašnjih stranih novina, jeste da je Đorđe učestvovao u kontraverzi iz 1906. godine. Vasa Kazimirović navodi da su se po Srbiji rasturale razglednice na kojima je bio njegov lik i natpis vođe kontrazaverenika kapetana Milana J. Novakovića, da je to jedini pravi naslednik srpskog prestola. Treba imati u vidu da je kapetan Milan Novaković u svom dnevniku, koji je objavljen nekoliko nedelja po njegovoj pogibiji 1907. godine, pisao o Đorđu, međutim, prikazao ga je veoma rđavo.

Poznavaoci strane štampe, na osnovu fotografija koje su izlazile, u stranoj periodici, potvrdili su da je reč o autentičnim fotografijama, kao i da je lik Đorđa Obrenovića ostao nepoznat našoj savremenoj javnosti. Uprkos svemu tome, samo na osnovu fotografije, može se utvrditi, da postoji neverovatna sličnost Đorđa sa njegovim ocem kraljem Milanom Obrenovićem.

Bonus video: