Veštačka inteligencija sve više uzima maha, a ono što je primetno jeste da ona postaje sve intersantnija mladima. U šumadijskom selu Mrčajevci, živi Uroš Avramović, mladi pronalazač, koji se iako je tek osmi razred osnovne škole pronašao, verovali ili ne u humanoidnoj robotici, koju pokreće veštačka inteligencija.
Iz kuće znanja u Mrčajevcima koja nosi ime čuvenog matematičarea i stručnjaka za mehaniku Tatomira Anđelića, ove godine iskoračiće upravo ovaj dečak koji odmah nakon nastave odlazi u svoj kutak gde se bavi humaniodnom robotikom.
- Moji počeci su bili na tatinoj lemilici kojom sam odlemljavao elektronske komponente iz pokvarenih, ali to ne mora da znači da su one pokvarene, jer se najveći broj elektronskih elemenata koji je unutra, može se iskoristiti za dalje pravljenje električnih kola, od kojih sam ja na priemr poičeo da pravim delove za robota - rekao je za RINU mlađani Uroš Avramović.
Uroš danonoćno radi na izazovnom zadatku veštačke inteligencije, što za njega predstavlja dobar razlog da bi se njome svesrdno bavio.
- Ova humanoidna ruka je samo deo od humanoidnog robota koji je trenutno u izradi. Svakog dana se štampaju delovi za projektni zadatak i nadam se da će biti gotov polovinom aprila - objašnjava Uroš.
Foto: rina
Ovo je mali Uroš istraživač
Ovaj mladi istraživač kaže da je ruka njegovog robota dizajnirana za pomoć i interakciju sa okolinom.
- Ona radi na principu veštačke inteligecije, gde zahvaljujući veštačkim čulima obavlja radnje koje pomažu ljudima sa invaliditetom. U ruci se nalaze određeni servomotori, koji pomoću vlakana simuliraju rad mišića i pomoću njih ona opruža i savija prste - kaže ovaj momak.
Urošev otac Dragan ističe da je sve krenulo kada je primetio da je počeo da mu nestaje alat, međutim, danas ga je naslednik daleko prevazišao.
- Primetio sam da je uzimao krišom alat, jer sam shvatio da mi često nestaje. I gde sam sve to nalazio, nalazio sam kod njega. Onda smo počeli zajedno da pravimo po neki autić, to ga je privuklo. Dosta vremena je provodio za radnim stolom punim alata, lemilica i svega ostalog, nakon čega je počeo sve sam da sklapa - rekao je Dragan Avramović, Urošev otac.
Foto: rina
Urošev izum
Uroš ima velike ambicije u vidu ogromne tehnološke revolucije humanoidne robotike i kako kaže, vidi njenu široku primenu.
- Sebe vidim kao jednog od istraživača koji će unapređivati i praviti ovakve humanoidne robote, koji će raditi na principu veštačke inteligencije, a robotiku vidim sa velikom primenom u industriji i pomoći u medicini - zaključuje Uroš.
Dakle, od tatine lemilice, pa do humanoidnog robota koji će vrlo brzo, kako ovaj mladi istraživač kaže biti na dobrobit čovečanstva.
Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ proslavio je 140 godina postojanja i rada. Ova zdravstvena ustanova vezana je za početke železnice u Srbiji i osnovana je skoro u isto vreme kada je izgrađena pruga Beograd - Niš i kada je otvorena Glavna železnička stanica u Beogradu, odnosno kad se omasovila profesija železničara i kada se ukazala potreba za njihovim zdravenim zbrinjavanjem.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ proslavio je 140 godina postojanja i rada. Ova zdravstvena ustanova vezana je za početke železnice u Srbiji i osnovana je skoro u isto vreme kada je izgrađena pruga Beograd - Niš i kada je otvorena Glavna železnička stanica u Beogradu, odnosno kad se omasovila profesija železničara i kada se ukazala potreba za njihovim zdravenim zbrinjavanjem.
Američki Stejt department oglasio se povodom najave da od sutra počinje strateški dijalog Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, istakavši kako to odražava novu eru odnosa dve zemlje.
Tim od pet američkih tužilaca dolazi u ponedeljak u Derventu da istraži zločine koji su 1992. počinjeni nad Srbima u logoru Rabić, koji je bio pod kontrolom Hrvatskog vijeća odbrane (HVO).
Inspekcija Ministarstva zaštite životne sredine (MZŽS) danas je brzo reagovala po prijavama građana na kršenje propisa i nesavesno ponašanje odgovornih u opštinama Žabalj i Prijepolje koje su dostavljene preko portala "Ko si bre ti?", koji je inicirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Poznati pevač narodne muzike Milan Topalović Topalko, koji je u jednom trenutku odlučio da postane blokader, otvoreno se nudi za nosioca takozvane studentske liste.
Blokaderski glumac Nikola Đurićko, koji je pokušao da postane holivudska zvezda, pa prs'o ko lajsna, našao se pozvanim da napada vlast u Srbiji, ali i sve u vezi sa sopstvenom zemljom, pritom iznevši gomilu sramnih izmiljotina i laži.
Dve osobe poginule su u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se u sredu oko 19 časova dogodila na raskrsnici državnih puteva DC-547 i DC-54 kod Obrovca, u blizini nekadašnje fabrike glinice.
Posle iznenadne smrti Vuka Matića (22) Šabac je ponovo zavijen u crno, kao 27. aprila kada je u teškoj saobraćajnoj nezgodi kod Hrtkovaca poginulo troje mladih ljudi iz ovog grada.
Francuska je početkom jula iz podzemnih skladišta povukla više od 200 miliona kubnih metara gasa, iako bi u ovom delu godine zalihe trebalo da se pune za zimsku grejnu sezonu.
Stalni predstavnik Rusije pri OEBS Dmitrij Poljanski izneo je niz oštrih optužbi na račun Evropske unije, tvrdeći da evropske države opravdavaju napade na Ruse.
Epl je godinama imao drugačiji pristup od Android proizvođača i nije se upuštao u trku za što većim kapacitetom baterije. Međutim, dolazak Ajfona 18 serije mogao bi da označi veliki preokret, jer se očekuje da će AEpl napraviti značajne promene i ozbiljnije odgovoriti na konkurenciju kada je u pitanju trajanje baterije.
Iako su savremene drogerije prepune različitih preparata koji obećavaju jaču, gušću i zdraviju kosu, mnogi ljudi i dalje veruju tradicionalnim kućnim receptima. Među najpoznatijim takvim metodama nalazi se utrljavanje male količine domaće rakije u vlasište,
Iako važe za jedno od najlakših povrća za uzgoj, tikvicama je nekada potreban mali podsticaj kako bi davale plodove sve do jeseni. Tajna iskusnih baštovana krije se u jednom jednostavnom koraku pre same sadnje malčiranju zemljišta.
Voditelj Milan Milošević gostovao je u emisiji "Demanti", gde je otkrio da mu je nuđeno vrtoglavih 10.000 evra kako ne bi objavio jednu vest, što je on odbio.
Milan Milošević je u emisiji "Demanti" šokirao voditeljku kada je izjavio da je na paparaco fotkanju vukao "pimpek" voditelja i rijaliti učesnika Filipa Đukića jer se skupio od hladnoće!
U novoj epizodi naše emisije "Demanti" koja se emituje svakog četvrtka u 20h na YouTube kanalu "Informer Portal", Milan Milošević je pred našom voditeljkom Milicom Stanimirović konačno stavio tačku na sve spekulacije o svom životu i zaradi, ali i otkrio na koji način se skućio.
Pevačica Kaja Ostojić osvrnula se na performans poznatog repera Dragomira Despića Desingerice, koji je nedavno u Budvi šokirao javnost - ošišavši pola kluba.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.