SRPSKI TERMOPILI! Moćni kanjon reke Jerme je pravo ČUDO BALKANA

Moćni, jedinstveni i najlepši kanjoj Srbije pleni netaknutom lepotom prirode reke Jerme i predstavlja najživotopisniji predeo naše zemlje koji svojim strmim liticama podseća na prave Termopile.

Jedinstveni i najčudesniji, a ujedno i najlepši kanjon jedne reke koji Srbija poseduje u zbirci svojih prirodnih lepota svakako je kanjon Jerme. Pravo čudo brdovitog Balkana na jugoistoku naše zemlje za koje malo ko u Srbiji zna, što doprinosi njegovoj tajanstvenosti i očuvanosti iskonske lepote koju je netaknutu zadržao sve do danas.

Sigurno najživopisniji predeo u Srbiji, kanjon Jerme, svojim strmim liticama, koje na pojedinim deonicama imaju tendenciju da se dodirnu, podsećaju na prave Termopile izmeštene baš u našu avliju.

Kanjon Jerme se nalazi na nekih 30 km od Pirota, kao najvećeg grada ovog dela zemlje, a tu su i Dimitrovgrad i Babušnica, čineći tako savršen trougao u čijem se težištu nalazi ova avanturistička atrakcija. Kanjon je najlepši u onom delu reke koji povezuje Asenovo kale i selo Vlasi, gde se može uživati u prelepom krajoliku dužine nekoliko kilometara.

Foto: printskrin/youtube.com

Reka Jerma izvire u zoni Vlasinskog jezera i odatle teče severozapadno, prema susednoj Bugarskoj. Tu, kod sela Strezimirovca, odlazi u Bugarsku. U tom delu pravi veličanstven tok prolazeći kroz Trnovsko ždrelo, a potom prelepo zaokreće i vraća se nazad u Srbiju, kao da želi da oda počast zemlji u kojoj izvire. U tih 15km prolaska nazad, između visova Vlaških planina (1442m) i Grebena (1337m) usečen je kanjon Jerme, sa dva veličanstvena klanca Odorovsko i Vlaško ždrelo, čije se strme stene uzdižu na visinu između 300 i 400m, sa širinom od 10m do 30m.

Asenovo kale je visoko 1032m i vrh je obližnje planine Ruj, a ujedno je i jedino mesto gde kanjon Jerme daje dom surom orlu, a takođe jedina lokacija u Srbiju gde se može videti ova ptica. Na liticama Asenovog kalea se nalaze ostaci srednjevekovnog utvrđenja za koje se smatra da ga je sagradio bugarski car Jovan Asen.

Novija istraživanja su potvrdila da je to ipak utvrda koju je podigao Stefan Lazarević koja je kasnije pala u ruke Turaka. Tu se nalazi i čuveni izvor lekovite mineralne vode, među meštanima ovog kraja čuven kao Slonova zadnjica, jer zaista tako i izgleda. 

Foto: printskrin/youtube.com

Sve do 1927. godine kanjon Jerme sa svojim liticama i klancima je gotovo neprohodan. Tek je za potrebe rudnika mrkog uglja izgrađena pruga uskog koloseka za prevoz radnika. Rudnik je zatvoren 60-tih godina prošlog veka, a na mesto pruge stiže asfaltni put čime se dolazak u ove krajeve olakšava.

Voda ove reke teče ukupno 72km uz jaku i gromoglasnu huku. Probija se između ogromnih kamenih gromada i stenja kroz dve zemlje, gde čak četiri puta prelazi granični prelaz na prirodnim granicama dveju zemalja.

Njena su snaga i sloboda nezadrživi u stvaranju jedinstvenog prirodnog ambijenta i, svakako, ono što je iznedrila je vredno da se upiše kao novo iskustvo u životu.

Foto: printskrin/youtube.com

Ovaj kraj je idealna prilika za ljubitelje kampovanja, a najbolje mesto je upravo obala reke. Mesta za kampovanje su najlepša nadomak manastira Sukovo i ima ih u izoblju.

Na području kanjona evidentirano je i 108 vrsta ptica, od kojih su najznačajnije suri orao, riđi mišar, jarebica kamenjarka, buljina - ptica iz reda sova, kao i specifična podrvsta vrane, žutokljuna galica. Od sisara brojne pećine uslovile su veliku rasprostranjenost slepih miševa, ali ono što privlači najveću pažnju svakako je ris koji spada u ugrožene vrste u Evropi.

Foto: printskrin/youtube.com

Osim flore i faune, posebnost kanjona su i same stene. One imaju veoma neobičan sastav, zbog koga i imaju tako specifičan oblik i formiraju krečnjačke figure, koje neodoljivo podsećaju na one u Đavoljoj varoši.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.