LEGENDA O PRSTENU KRALJICE TEODORE - 800 godina se nalazio u njenoj grobnici, a onda ga je iskopao srpski kralj i pokrenuo njegovo prokletstvo
Podeli vest
Legendarna priča o prstenu kraljice Teodore, majke cara Dušana, govori o prokletstvu koje je snašlo kralja Aleksandra I Krađorđevića nakon iskopavanja istog.
Misterija zlatnog prstena kraljice Teodore, majke cara Dušana, traje gotovo ceo vek, otkad je iskopan u manastiru Banjska kraj Zvečana.
Vrhovna komanda srpske vojske u Prvom svetskom ratu 1915. godine donela je odluku o povlačenju trupa preko Crne Gore i Albanije. Ono što je danas manje poznato jeste činjenica da odluka nije bila jednoglasna jer protiv nje glasao je samo vojvoda Živojin Mišić.
20.03.2023
11:42
Izuzetni primerak nakita, koje poreklo vodi još od Nemanjića, zaobišla su bezbrojna turska pustošenja tokom 800 godina dok je počivao u tmini kraljevske grobnice, a igrom sudbine ponovo je zablistao na svetlu dana 1915. usred pakla Prvog svetskog rata.
Nažalost magični Teodorin prsten, jedan od najlepših spomenika srpske srednjovekovne umetnosti i zanatstva i danas počiva u tami. Doduše, ne u grobu, već u depou beogradskog Narodnog muzeja koji je zatvoren pre više od deset godina.
Stručnjaci naglašavaju da je ovaj komad nakita izuzetan primerak srednjovekovnog zlatarstva, koje je cvetalo u Novom brdu i Trepči, ali da nije običan ukras. To su već na prvi pogled shvatili i tragači za Milutinovim blagom, koji su ga pronašli u starom grobu u priprati manastirske crkve. Kad su videli dvoglavog orla na glavi prstena zaključili su da je reč o grobu visokog velmože, a kad su otkopali karličnu kost shvatili su da je reč o ženi.
Sinulo im je da su tu pronašli grob kraljice Teodore, a prsten je odmah odnet regentu Aleksandru, koji je po svemu sudeći prisustvovao iskopavanju.
U Narodnom muzeju ističu da je veoma malo sačuvanih zlatnih prstenova visokog ranga u Srbiji i da Teodorin nema premca. Njegova vrednost, u vreme kad je napravljen, odgovarala je vrednosti dvogodišnjeg poreza koji je plaćalo seosko domaćinstvo. Poseban značaj prstenu daje heraldički simbol dvoglavog orla i jedinstvena urezana formula "Kto ga nosi pomozi mu Bog".
Taj zaštitni natpis istovremeno ga čini i hrišćanskim i magijskim, a dodatnu moć mu daju vukovi izgravirani na karikama. Ovakvo prstenje smeli su da kuju samo posebni majstori kovači.
U srednjovekovnoj Srbiji koja je opisivana kao zemlja zlata bilo je mnogo dragocenog nakita, ali prsten kao Teodorin nije mogao svako da nosi. Istočnorimskog dvoglavog orla imao je pravo da koristi samo onaj ko je u rodu s carskom porodicom. Nemanjići su bili prvi među balkanskim vladarima koji su se orodili s carskom kućom Paleologa i dobili pravo da koriste simbol imperijalnog dvoglavog orla "koji zakriljuje i istok i zapad“.
Ni zaštitni natpisi nisu retki na prstenovima, ali obično se odnose na konkretnu osobu, dok Teodorin prsten ima magičnu formulu koja se, bar na prvi pogled, odnosi na bilo kog nosioca. Zato ga je kralj Aleksandar Karađorđević kao amajliju nosio na zlatnom lancu za sat, što su zabeležili njegovi savremenici.
Zabeleženo je i to da je kralj Aleksandar jedno vreme prsten nosio na ruci, a potom kao privezak na lancu za sat, smatrao ga je amajlijom, međutim, kada su i do njega stigle priče da je reč o svetinji i da je, čim je odvojen od osobe za koju je specijalno kovan, prsten uklet i da donosi nesreću, kralj je požurio da ga se što pre otarasi, pa ga je poklonio svom prijatelju, tadašnjem advokatu Blagoju Barlovcu koji se takođe bojao prokletstva, pa je Teodorin prsten 1926. godine u tajnosti predao Narodnom muzeju u Beogradu, gde se i danas čuva.
Da li je ovaj komad nakita bio koban za kralja niko ne zna, međutim, posle Aleksandrove tragične pogibije u Marselju sumnje su postale još veće. I advokat Barlovac je preminuo neposredno nakon što je prsten predao Narodnom muzeju.
Legendama o prstenu pridružila se i ona da ne sme da ga nosi ruka nedostojna Nemanjića.
Sa ruke kraljice Teodore skinut je još jedan, manje vredan, srebrni prsten koji je, kako se pretpostavlja, misteriozno završio u kolekciji jedne moćne beogradske porodice, a potom je prošvercovan u inostranstvo i danas je u vlasništvu jedne bogate srpske porodice. Ne zna se koliko je plaćen i da li je i on vlasnicima donosio nesreću.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Vrhovna komanda srpske vojske u Prvom svetskom ratu 1915. godine donela je odluku o povlačenju trupa preko Crne Gore i Albanije. Ono što je danas manje poznato jeste činjenica da odluka nije bila jednoglasna jer protiv nje glasao je samo vojvoda Živojin Mišić.
Na pravcu Kupjansk, ukrajinske trupe su ponovo počele da koriste artiljeriju protiv ruskih snaga, međutim, ove pokušaje ukrajinske strane nisu dale rezultate, izjavio je komandant mešanog artiljerijskog diviziona dobrovoljačkog bataljona BARS-9 sa pozivnim imenom "Svarožić", za rusku agenciju RIA Novosti.
Ukrajina ima samo dve opcije za svoju bezbednost – NATO ili nuklearno oružje, smatra istoričar Mark Galeoti, britanski stručnjak koji je napisao više od 20 knjiga o ruskoj politici i istoriji.
Jedan od najistaknutijih srpskih preduzetnika Bogoljub Karić u emisiji "Poverljivo sa Latinovićem" na Informer TV kaže da svoju porodicu nikada nije hteo da uvlači u nečasne poslove sa drogom i oružjem i da je radio samo legalne poslove.
Predsednik pokreta Kreni-promeni Savo Manojlović otkrio je istinu o istraživanjima koja opozicija predvođena predsednikom Stranke slobode i pravde Draganom Đilasom "sprovodi" uoči svakih izbora u Srbiji.
Kancelarija za KiM saopštila je da je hapšenjem M. D. (28) rodom iz Babinog Mosta, a nastanjenog u Kosovskoj Mitrovici, nastavljena hajka na Srbe naočigled međunarodne zajednice.
Maja Mrnuštik iz Čankove Lige socijaldemokrata Vojvodine potvrdila je da je cilj opozicije da tragediju u Novom Sadu zloupotrebi kako bi zaustavila svu gradnju u Srbiji, računajući i Ekspo.
Uvođenje i pojačao delovanje tehnologije u vidu dronova i tenkova na daljinsko upravljanje na ukrajinskom ratištu, govorili su gosti "Rata uživo", Vladimir Prebiračevič iz Srpsko ruskog centra "Majak" i direktorka PEP akademije za avijaciju Danka Nešović.
Strukturne promene u CIA od strane Donalda Trampa i potencijalne bezbednosne rizike koje to nosi sa sobom, analizirali su gosti "Otvorenog studijia", stručnjak za bezbednost Nikola Antić i bivši pripadnik Državne bezbednosti Dragan Radenović.
Gosti "Info dana" bili su novinarka Informera Branka Lazić, reporterka Dragana Ćendić i narodni poslanik Nebojša Bakarec. One su govorile na temu napada na našu redakciju.
Emisija "Info-jutro" na Informer televiziji bavila se večitom temom sukoba na Bliskom istoku, kršenjem ljudskih prava, ali tvrdnjama da će Evropska unija okrenuti leđa Izraelu.
Da li zaista znamo sve o atentatu na Zorana Đinđića? Da li postoje skrivene priče i neotkriveni detalji o ubistvu koje je promenilo tok srpske istorije?
Bojan Dragičević (43), svojevremeno jedan od najtraženijih evropskih begunaca, pravosnažno je osuđen na osam godina zatvora zbog pljačke zlatare u Požarevcu pre 15 godina iz koje je odneo 2,7 kilograma zlata.
Bizarna scena dogodila se tokom večeri u centru Čačka, kada je muškarac, za sada N.N lice potpuno nag protrčao kroz centar grada, što je izazvalo šok kod građana Čačka.
Mladić I.S. (23) iz Novog Pazara pokušao je sinoć da izvrši samoubistvo, izbovši se nožem deset puta u predelu grudnog koša stomaka, a u kući je pronađeno i oproštajno pismo.
Nikola M. (35) iz sela Veliko Središte kod Vršca nastradao je u teškoj saobraćajnoj nesreći kada se vozilom zakucao u kamion, sa njim je nastradao i njegov sin Mihajlo M. (2) kog je bez znanja bivše supruge uzeo iz vrtića.
Fudbalska reprezentacija Srbije odigrala je nerešeno 1:1 u 5. kolu A4 grupe Lige nacija ostala u igri za drugo mesto, a otpisala Švajcarce! Kakav gol Alekse Terzića u finišu, kakav gol za ludnicu na "Lecigrundu"!
Kineski predsednik Si Đinping i njegov peruanski kolega Dina Boluarte otvorili su u četvrtak ogromnu dubokovodnu luku u Peruu. Očekuje se da će luka Chancai generisati "značajan" prihod i postati ključno središte za pomorska putovanja između Južne Amerike i Azije.
Posade višecevnih raketnih sistema iz odvojene gardijske motorizovane brigade grupe trupa Jug uništile su ukrajinsko skladište municije u pravcu Donjecka.
U srcu Beograda, na mestu gde se susreću umetnost, tradicija i inovacija, Palata umetnosti Madlena s ponosom poklanja gradu petodnevni kulturni mozaik – slavlje koje će od 19. do 23. novembra odisati elegancijom, strašću i raznolikošću umetničkog izraza.
Smeli modni komadi uklopljeni u prepoznatljiv stil s akcentom na neprolazno crno, bar kada je čuveni dizajner Bata Spasojević u pitanju, trend su za ovu sezonu. Najnovija kolekcija za jesen/zimu jednog od naših najpoznatijih dizajnera, premijerno će biti prikazana publici u Beogradu na modnom, scensko/vizuelnom spektaklu, koji je zakazan za ponedeljak u čuvenoj Kristalnoj dvorani pozatog prestoničkog hotela.
Druga po redu izložba "Tradicija kao kriterijum" čija je tema ove godine Moravska Srbija svečano će biti otvorena u Konaku kneginje Ljubice (ulica Kneza Sime Markovića 8, Beograd) u subotu 16. novembra 2024. sa početkom u 18 časova.
Mala scena Jugoslovenskog dramskog pozorišta poznata kao "Studio JDP" sutra dobija novo ime - "Studio Ćirilov" povodom deset godina od smrti Jovana Ćirilova.
Firenca, jedan od najlepših italijanskih gradova, koji godišnje privuče milione turista, odlučio je da preduzme drastične mere u borbi protiv prekomernog turizma.
Dea Đurđević i Mladen Mijatović stavili su tačku na romansu nakon više od šest godina zabavljanja, a jedan od najupečatljivijih trenutaka njihove veze bio je rođendanski poklon koji je voditeljka dobila od svog izabranika - zvezdu u svemiru.
Mirza Selimović održao je večeras, 15. novembra, prvi od dva rasprodata koncerta u Beogradu. Pevač je nastup započeo jednim od najvećih hitova, a u publici ga je podržalo mnogo javnih ličnosti.
Ceca Ražnatović održala je večeras, 15. novembra, koncert u Dubaiju. Pevačica je nastupila u jednom luksuznom hotelu, a Informer vam donosi ekskluzivne kadrove iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Pevač Mirza Selimović uoči večerašnjeg koncerta u MTS Dvorani u razgovoru za Informer otkrio je detalje poruke koju je poslao kreativnom direktoru "Granda", Saši Popoviću, koji poslednjih meseci bije najtežu bitku.
Pevačica Milica Pavlović u petak veče oko 21 sat započela je svoj koncert u Laktašima, a na scenu je izašla u uzanom crno-zlatnom kombinezonu, koji je istakao njenu liniju dovedenu do savršenstva.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.