• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: J. MATIJAŠEVIĆ

07.04.2023

07:30

ALARMANTNO ISTRAŽIVANJE ZDRAVSTVENIH CENTARA NAKON PRELEŽANE KORONE! Ljudi poludeli od korone

Fotoilustracija/Pixabay

Srbija

ALARMANTNO ISTRAŽIVANJE ZDRAVSTVENIH CENTARA NAKON PRELEŽANE KORONE! Ljudi poludeli od korone

Podeli vest

Svaki peti oboleli koji je preležao koronavirus ima psihičke poremećaje, dok su u mnogo lošijem stanju nevakcinisane osobe. Najviše pate od depresije, anksioznosti, imaju napade panike i nesanicu...

Svaki peti građanin Srbiji koji je preležao koronavirus ima neki psihički poremećaj, pokazuje najnovije istraživanje zdravstvenih ustanova u Srbiji, u kojem su učestvovali i lekari Specijalne klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".

Ljudi se masovno žale na depresiju, anksioznost, napade panike, loše misli, poremećaj pažnje i nesanicu, a težu dijagnozu, kako kažu lekari, češće imaju oni koji nisu vakcinisani protiv opakog virusa.

Promena psihe

Ni ne čudi što se veliki broj ljudi javlja sa psihičkim problemima posle preležane korone

Aleksandar Vujošević, neuropsihijatar

Pucaju po šavovima

Specijalista psihijatrije iz klinike "Dr Laza Lazarević" dr Aleksandra Dutina objašnjava da nema pravila kod koga će doći do postkovid sindroma, jer se on ne javlja samo kod onih koji su lečeni u bolnici.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Vakcinacija

- Postkovid može da se javi kod osoba koje su imale lakši oblik infekcije. Pacijenti posle preležane korone uglavnom imaju nesanicu, ali i mnoge druge psihijatrijske simptome poput depresije i anksioznosti. Nauka još traži objašnjenje njegovog nastanka. Za sada, prema istraživanju, 20 odsto pacijenata koji su preležali koronu javilo se lekaru sa nekim psihijatrijskim problemom. Primećuje se da su psihičke tegobe mnogo izraženije kod osoba koje nisu vakcinisane - pojašnjava dr Dutina.

Da ljudi sve češće "puknu" posle preležanog kovida, potvrđuje i neuropsihijatar dr Aleksandar Vujošević. Kako kaže, najčešći okidač za psihičke poremećaje jeste neizvesnost dok traje borba sa bolešću i promenjen način života.

Problemi sa srcem i psihom

I u Domu zdravlja "Pančevo" potvrđuju da je sve više ljudi koji se javljaju zbog postkovida.

- Pacijenti se javljaju zbog kardioloških, neuroloških i psihijatrijskih problema. Žalili su se i na nesanicu, zaboravnost i poremećaj čula - navodi dr Tanja Aleksić.

- Skoro tri godine živimo pod stresom, tenzijom, brigom i za svoje i za zdravlje svojih bližnjih, u uslovima života na kakve nismo navikli. Kada se u takvoj situaciji zarazite virusom, onda su psihički problemi sasvim očekivani. Prvo, problem stvara sama činjenica da ste zatvoreni i izolovani, da ste bolesni, da vam nije dobro. A onda i strah kako će vam se bolest razvijati, da li ćete završiti u bolnici, na respiratoru, da li ćete nekog zaraziti. A onda i sam način života tokom epidemije. Sve se promenilo. Zato i ne čudi što se toliki broj ljudi javlja sa psihičkim problemima nakon preležane korone - kaže dr Vujošević i dodaje:

Foto: screenshot (Google maps)

Psihijatrijska bolnica "Dr Laza Lazarević"

- Uglavnom se žale na anksioznost, depresiju, nesanicu, probleme sa koncentracijom, lošim mislima, paničnim napadima i gubitkom energije. Posledice ove epidemije i te kako se odražavaju na mentalno zdravlje ljudi.

Najčešći psihički poremećaji posle korone

* depresija
* anksioznost
* nesanica
* napadi panike
* poremećaj pažnje
* loša koncentracija
* dezorijentisanost

Ne sme se ignorisati

Na pitanje kako da se pacijenti izbore sa ovim problemima, naš sagovornik kaže:

- Pre svega treba razgovarati sa svojim najbližima, jer se o ovim postkovid tegobama ne sme ćutati. Pored toga, treba potražiti i stručnu pomoć jer to nije sramota. Čak treba i koristiti terapiju ukoliko je problem ozbiljniji.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari
BATO

pre 1 godinu

GLUPO JE STO UOPSTE PISETE O OVOME. NAPISITE KOLIKO LJUDI JE UMRLO (NAROCITO MLADIH) OD SRCANOG I MOZDANOG UDARA KAO POSLEDICA VAKCINISANJA I KOLIKO CE IH JOS UMRETI. I TE STATISTICKE PODATKE IMATE PO SVETU ALI IH NE OBJAVLJUJETE

marko

pre 1 godinu

I vakcinisani tri puts imaju probleme.O tome nesme da se pise,jer Boze moj drzava je sve uradila za stariju populaciju.Gde je nestao bivsi ministar zdravlja?Meni su unistena cula okusa i Marisa nakon vakcinisanja.Mislim da nisu dosle samo sigurne vkcine.

laki

pre 1 godinu

Nkvi pokusaj xa nateraju ljude xa se vakcinisu. Treba da se potrose vakcine i da se na taj nacin opravdaju sredstva. Sto nekazu da 80% vakcinisanih imaju ili su imali kardio vaskularne probleme, najcesce tromboze a da prenikad nisu imali probleme sa krvnim sudovima..

Vidoje

pre 1 godinu

Корона сад многима добро дође као оправдање зашто су луди !

sledeća vest

Politika

TV

Hronika

JOŠ Hronika VESTI

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Odmah promenite lozinku ako ovako ide! Najmanje je sigurna
Hi-Tech

Odmah promenite lozinku ako ovako ide! Najmanje je sigurna

Lozinke koje se baziraju na jednostavnim kombinacijama ili lako pogađaju na osnovu ličnih podataka, poput imena ili datuma rođenja, vrlo su nesigurne. Da biste zaštitili svoje naloge, kreirajte lozinku koja je dugačka, raznovrsna i potpuno nasumična.

18.11.2024

21:20

Džet set