Za "Moskvu" i "London" svi Beograđani znaju, a da li ste čuli za "Atinu"? Na ovom mestu su se služila prva svetska jela!

Malo ko bi danas razumeo kada biste u Beogradu rekli “nađimo se kod Atine“. Znamo za “Moskvu”, “Albaniju”, “Prag”, pa i “London”. Ali “Atina“… A eto je, prava lepotica, baš blizu “Moskve”, na Terazijama.

Ova dvospratna palata, savršenog i skladnog izgleda koji pomalo tek "uznemirava" staklena fasada pored, podignuta kao arhitektonski eksperiment sredinom 1980-tih.

A nekako u žurbi, od stanice do prolaza, kraj "Atine" prolazimo i retko je sagledavamo. Možda, nekad, kad stojimo s druge strane, kod "Bezistana".

Palata je podignuta 1902/3. godine i odmah je postala biser Terazija. Iako je već bio 20. vek, ona je sazdana u duhu prethodnog veka – od cigle i krečnog maltera, sa drvenim međuspratnim konstrukcijama, u kitnjastom i raskošnom stilu. Takva je bila želja naručioca, prebogatog Đorđa Vuča koju mu je ostvario arhitekta Dimitrije T. Leko.

A ime, "Atina" dobilo je, kao i mnogo beogradskih palata, po kafani.

Foto: printskrin/društvene mreže

Da je Beograd već tada imao bogatu istoriju, svedoči i činjenica da je nešto moralo biti srušeno – prizemna kuća sa kafanom "Kod dva tigra". U novoj, raskošnoj zgradi, zablistala je najpre poslastičarnica "Atina".

A ovo slatko mesto otvorio je sicilijanski poslastičar Antonio di Franko. On je, inače, bio dvorski kuvar kralja Petra I.

Natpis "Atina" potom je u jednom trenutku zamenjen u "Difranko", ali je ime zdanja, ipak, ostalo upamćeno kao Atina. Naposletku, staro ime je bilo i vraćeno.

Ipak, samo ime "Atina" ući će zauvek u beogradski govor i legendu kada početkom 1970-tih na mestu nekadašnje poslastičarnice kraljevog kuvara državni poljoprivredni gigant tog vremena, PKB, bude otvorio najpre "ekspres restoran", a zatim, već početkom sledeće dekade, 1981. godine, jednu od prvih picerija u Beogradu. Sa mirisom te magične novotarije za Beograđane u to vreme, italijanske pice, tek pristigle u grad kao rezultat susreta sa tim jelom tokom famoznih šoping tura po Trstu, "Atina" zauvek postaje uklesana u uspomene generacija koje su tu – baš kao i one sa početka 20. veka koje su u DiFrankovoj poslastičarnici okusile čudnovati sladoled – doživele prvi susret sa jednim jelom koje je već pokorilo čitav svet.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.