Kako ovaj otpad može da postane koristan za poljoprivredu i energetiku? Evo odgovora

Zagađenje vodotokova kanalizacionim i industrijskim otpadnim vodama goruće je pitanje u svetu, pa i u Srbiji.

Dodatni problem predstavlja otpadni mulj, koji umesto da bude iskorišćen kao nepresušan resurs, pod uslovom da se njime adekvatno upravlja, završi kao zagađivač. 

Mulj koji nastane prečišćavanjem otpadnih voda sadrži vodu, suve materije, policiklične aromatične ugljovodonike, mikroplastiku, patogene mikroorganizme. Suve, odnosno organske materije ne vode se kao opasan otpad, ali one to postanu jer često sadrže teške metale. 

Prema podacima iz Strategije opravljanja otpadom za period od 2010. do 2019. godine, iz postojećih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda godišnje se dobija oko 30.000 tona mulja. Ta količina će porasti na pola miliona tona kada se budu izgradila sva potrebna postrojenja. 

Postavlja se pitanje gde sa tolikim muljem koji ostaje nakon tretiranja otpadnih voda? Mulj ne sme da se odlaže na zemljište kao đubrivo, a ne sme ni na sanitarne deponije, jer ima više od pet odsto organskih materija. Uprkos tome, često se dešava da on nekako završi na deponijama što će od trenutka usaglašavanja domaćih propisa sa evropskom direktivom o vodama i njenom primenom biti strogo zabranjeno.

Krstović: Od mulja se dobija biogas

Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kaže da je važno poboljšati upravljanje otpadnim muljem. 

Foto: Shutterstock

- Taj otpadni mulj se uglavnom baca što je problematično sa aspekta zaštite životne sredine. Otpadni mulj iz postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda se u određenom procentu mogže tretirati kao resurs i koristiti za proizvodnju biogasa i električne energije - govori Krstović.
Ukoliko bi mulj bio ispitan i pripremljen za korišćenje u poljoprivredi, najbolje bi bilo koristiti ga u voćarstvu i u uzgajanju visokih zasada, a za primenu u povrtarstvu mulj bi morao da prođe dodatne analize kako bi se utvrdilo da ne sadrži opasne materije. 

- Mulj se ne može koristiti u poljoprivredi dok se ne stvore zakonski uslovi i odredbe koje će omogućiti da se kanalizacioni mulj koristi u poljoprivredi, pod strogo kontrolisanim uslovima, koji će doprineti sprečavanju štetnih posledica na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Muljni pepeo bi se odlagao i čuvao kao potencijalni resurs fosfora koji se koristi kao đubrivo - objašnjavaju u resornom Ministarstvu.

Usvojen Program upravljanja muljem u Srbiji

Program upravljanja muljem u Republici Srbiji za period od 2023. do 2032. godine usvojen je u septembru. 
- Cilj je uspostavljanje bezbednog, održivog i isplativog sistema upravljanja muljem iz postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, čija se gradnja planira u narednim godinama. Rešavanje pitanja upravljanja muljem biće u skladu sa principima cirkularne ekonomije, kao i sa regulativom EU -Đ'e8piše u saopštenju nadležnog Ministarstva.
Kako bi se sprovodio Program upravljanja muljem, pripremljen je Akcioni plan za period od 2023. do 2027. godine, kojim su predviđeni rokovi, finansijska sredstva i izvori finansiranja za sprovođenje utvrđenih aktivnosti.

Foto: Shutterstock

 

Predviđene mere za tretman mulja 

Programom su definisane kratkoročne i dugoročne mere upravljanja muljem.  Kratkoročne mere podrazumevaju korišćenje mulja u poljoprivredne svrhe ukoliko je prethodno kompostiran, digestiran i ukoliko je sadržaj teških metala u skladu sa propisima.

Potom se predviđa i korišćenje u cementnoj industriji, termoelektranama, kao i odlaganje mulja na industrijske deponije, deponije pepela, jalovišta i napuštene rudarske objekte. Predlaže se da se mulj skladišti na regionalnoj deponiji Lapovo gde bi se koristio za pokrivanje otpada, a spaljivanje bi se odvijalo u kostolačkim elektranama ili u cementari u Popovcu kod Paraćina. 

Dugoročne mere podrazumevaju uspostavljanje efikasnog i održivog sistema i infrastrukture za tretman, korišćenje i krajnje zbrinjavanje mulja korišćenjem najboljih dostupnih tehnologija i dobre prakse. Dugoročni plan podrazumeva izgradnju regionalnih centara za upravljanje muljem, njegovo korišćenje za rekultivaciju devastiranih lokacija, kao i termički tretman mulja sušenjem.