"Život posle detinjsva je kao sutradan posle praznika": Na današnji dan rođen je pesnik Miroslav Mika Antić

Miroslav Mika Antić (1932-1986), jedan od najčitanijih srpskih pesnika, rođen je na današnji dan pre 92 godine.

Antić je ovaj život i svet pokušavao da predstavi i kroz slikarsko platno, novinski papir i filmsku traku, ali publika ga i dan danas obožava zbog njegovih britkih, a toplih reči, koje je otisnuo u dušu čitaoca, tačno pogađajući njegova osećanja - od detinje nestrpljivosti, preko zbunjenog perioda odrastanja, pa sve do predosećnja smrti i svesti da ceo ovaj svet ostaje ovde i posle nas.

 

Oni koji su ga poznavali govorili su da, da nije celog života ostao veliko dete, nikada ne bi mogao da bude tako dobar poznavalac dečje duše. Govorio je da je život posle detinjstva kao "sutradan, posle praznika".

 

Plava zvezda

"Iza šuma, iza gora,

iza reka, iza mora,

žbunja, trava,

opet noćas tebe čeka

čudna neka zvezda plava.

Čak i ako ne veruješ,

probaj toga da se setiš.

Kad zažmuriš i kad zaspiš,

ti pokušaj da je čuješ,

da odletiš,

da je stigneš i uhvatiš

i sačuvaš kad se vratiš."

Nije imao svoju prvu pesmu, već drugu, jer je onu prvu, koja ga je po Mokrinu proslavila kao velikog pesnika, "ukrao" iz knjige Desanke Maksimović u trećem razredu osnovne škole. Njegov učitelj se prvo pravio da ne zna za krađu, onda mu stavio istinu do znanja, ali i usmerio ka poeziji, koju je dečka nesumljivo mnogo voleo.

Foto: Printscreen You Tube/Privatna arhiva

Mika nikada nije zaboravio kako izgleda biti dete. Svu decu nazivao je "čupercima" i po tom nadimku nazvao i svoju najpoznatiju dečju pesmu i zbirku "Plavi čuperak".

Plavi čuperak

Čuperak kose obično nose

neko na oku,

neko do nosa,

al’ ima jedan čuperak plavi

zamisli gde?

U mojoj glavi.

Kako u glavi da bude kosa?

Lepo.

U glavi.

To nije moj čuperak plavi

već jedne Sanje iz šestog ‘a’.

Pa šta?

Videćeš šta kad jednog dana

čuperak nečije kose tuđe

malo u tvoju glavu uđe...

No, on bi bio samo jedan od mnogih stihotvoraca čije su se rime u školskoj klupi učile napamet, a onda zaboravljene ostale u čitanci, da kao detinjstvo, iskreno nije opevao i onaj period između adolescencije i odrastanja, u kojem se prelama buduće shvatanje života.

Kad bi jastuci progovorili

"Kad bi jastuci progovorili

o tome šta neko sanja i krije,

kada bi zaista progovorili

o tome šta neko radi kradom,

o devojčici, na primer,

što imitira starije

i nešto spletkari… spletkari,

sva izbrljana pomadom,

ili o dečaku

sto se tupim žiletom brije

– kao: kuburi čovek s bradom,

i sve ostalo kad bi progovorili

o tebi

i o meni,

bilo bi da se plače i smeje

i da se pocrveni.

Foto: Printscreen You Tube/Privatna arhiva

Svoje prve ljubavi mnogi pamte po njegovim stihovima, nekada ižvrljane u spomenaru, a danas ispisane po "zidu" i polju za status.

Senka

"Hoću da držiš moju ruku,

da se ne bojiš vetra i mraka,

uspavana i kad kiše tuku,

jednako krhka, jednako jaka."

Možda je razlog tome što on nije mogao da stvara, ako nije zaljubljen, kako je tvrdila Mira Stupica da joj je pesnik otkrio jedne noći na Dunavu.

Neki kažu da je bio namćor, a oni koji su ga poznavali odgovaraju da je bio veoma pričljiv i živ, ali samo sa ljudima koji nisu njegovo vreme svodili na trice i kučine.

Govorio je da ne želi da život troškari kao "krupnu novčanicu u sitniš", da bude određen i sputan, te je bežao od ljudi u čijim je rukama prepoznavao "lenjire" i uzde. Želeo je da život guta u celini i zato su se o njemu "najviše brinuli oni koji ga ostave na miru".

Foto: Printscreen You Tube/Privatna arhiva

Epilog

"Ja sam priznao jednoj ženi

da je život nešto prosto u meni,

- a nije baš tako prosto.

Ja sam mislio da ću ići pravo

dok se ne pretvorim u lenjir,

a našli su me u krugu.

Našli su me posle lutanja,

srozanog od vriska do šaputanja."

Nije voleo da se o njemu pišu hvalospevi, niti da ga određuju po njegovim nagradama. Govorio je da nema biografiju i da oni kojima njegov životopis treba, mogu slobodno da ga izmisle.

Kada je umro, zahtevao je da ga i tada poštede konvencija. Po njegovoj želji, iz kuće su ga izneli uz njegovu "Besmrtnu pesmu", a kada su ga pokopali svirali su "Pira mange korkoro".