Ko kaže da kiša kruži oko Kragujevca? I za vašar pljusak, a na vašaru svašta

Tradicija vašara na praznik Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Kragujevcu postoji duže od jednoj veka...

Vašarišta su se kroz istoriju selila sa lokacije na lokaciju, ali suština je ostala ista - ako nešto nigde nema, dođi na vašar, tamo sigurno ima!
Šarene luše, svilene bombone i liciderska srca, po pravilu, uvek su na početku vašarske ponude. Odmah posle "šećerdžija" idu umetnici grnčarije - zemljano posuđe iz Zlakuse.
Usred bogate i šarene vašarske ponude, jedva primetan, svoju robu nudi ćurčija.

Možda jedan od poslednjih u Srbiji.
Ima proizvode koji su nekada koštali čitavo bogatstvo, danas je šubaru od astragana, vučjeg krzna ili nutrije moguće kupiti za tek par hiljada dinara.
- Cenu diktiraju uslovi na tržištu, a danas su ti uslovi takvi da se ručni rad ne ceni. Ja nemam mašine niti sam ikada poželeo da ih nabavim. Zanat sa krznom i kožom radi se ručno, sve drugo nije ni prineti. Valjda sam ja zato jedini živi ćurčija ko zna koliko kilometara okolo - kaže Miroslav Vujinović, ćurčija iz Aleksinca čija je radnja osnovana daleke 1953. godine. 

 

Na ćurčijakoj tezgi ima damskih kapa od nerca, kune, nutrije i astragana. Prsluci vrhunskog kvaliteta koštaju 10.000 dinara, kape od tri do pet ili šest hiljada. Saznajemo od Miroslava i da je astragan zapravo nerođeno jagnje i da su od tog krzna proizvodi najcenjeniji.
- Kazahstan i Avganistan su centar sveta za proizvodnju garderobe od astragana. Jagnje se vadi iz majčine utrobe, ali mi to ovde nikako ne bi radili. Ovde je proizvodnja humanija. Koristi se koža jagnjadi koja su mrtvorođena ili jednostavno u normalnim uslovima ne bi mogla da prežive - pojašnjava Mirloslav detalje posla kojim se bavi i zbog čega se ljudi u poslednje vreme sve više opredeljuju za veštačka krzna.

Kiša danas nije zaobišla Kragujevac pa je poseta vašarištu nailazila u talasima i u pauzama između dva oblaka. 

Vašar, međutim, ne bi bio vašar da nije sve moguće. Pod improvizovanom šatorom kuva se kupus u zemljanom loncu, odmah pored cvrče leskovačke pljeskavice na žaru. Porcija kupusa je 500, pljeskavica 300 dinara.
U moru ponuda, od ženskog i muškog veša, majica "Car Dušan", odmah pored "Metalica" i kuhinjskih aparata, domaćin sa Zlatibora, pored ostalog prodaje brezove metle.

Za dve ili tri godine, kaže, više ih neće biti, jer neće imati ko da ih pravi.
- Brezova metla je nezamenljiva. Ko je ikada čistio dvorište ili stazu oko kuće, zna šta je "brezovača". Može i da posluži za prvi sneg, da se razgrne i dođe do kapije - priča Radenko iz okoline Čejetine.

Dodaje da je proces pravljenja brezove metle zahtevan i sve manje isplativ.
- Mora da se pažljivo odabere svaka grana i da se kombinuje na pravi način da bi metla bila dobra. Nije lako napraviti ni držalju jer oblik i veličina metle se uvek prilagođavaju potrebama. I žica kojom se vezuje ne može da bude bilo koja - objašnjava Radenko dok za 150 dinara prodaje držaljicu za čekić koju je sam napravio.
- Držaljice koštaju od 150 do 300 dinara, a palice za bejzbol mogu da prodajem i po 1000. Čudno vreme došlo, niko neće da kosi i kopa, svi bi bejzbol da igraju - kaže. 
Pred tezgom na kojoj su dominantne kuhinjske kecelje sa šaljivim natpisima, gužva. 
"Tašta ne prašta", "Kako sam se nadala dobro sam se udala", "put do muškog srca vodi preko stomaka"… 
Svega ima na vašaru...
Pauze između naleta prolećne kiše, trgovici i mušterije prekraćuju kako znaju i umeju.
Za svaki slučaj tu su frulaš i njegova frula. Da sve bude srpski, kako dolikuje prvom od tri kragujevačka vašara koliko ih ima u toku godine.