Otkriće arheologa na Caričinom gradu! Na ruševinama rimske bazilike "tragovi" Stefana Nemanje!

Na lokalitetu Caričin grad u toku su nova istraživanja arheologa, a domaćim stručnjacima pridružili su se i Francuzi. Ovde će boraviti sve do polovine avgusta

Ovih dana na terenu sa njima, nalazi se i ekipa Francuske televizije Arte koja snima emisije o kulturi, a osim Caričinog grada posetiće i lokalitete u Rimu, Turskoj i Egiptu za potrebe dugometražnog filma, u kome će osim o caru Konstantinu biti priče i o caru Justinijanu i njegovom carstvu. Ovaj film će biti premijerno biti prikazan u Luvru, u Francuskoj. 

Za portal Info Centar Jug o trenutnim istraživanjima na lokalitetu, govorio je predstavnik Srpskog tima doktor Ivan Bugarski, rukovodilac projekta Caričin grad sa Arheološkog fakulteta u Beogradu.

- Poslednjih nekoliko godina radimo na prostoru tetrakohalne crkve u donjem gradu, jednog izuzetnog objekta četvorolisne osnove za koji ranije nismo znali. On nam se ukazao u georadarskim snimcima koje su naše kolege iz Beča radile za potrebe našeg projekta 2015. godine - kazao je dr Bugarski.

Foto: Info centar juga

 

- Istraživanja ovog velikog prostora počela su 2019. godine nekim manjim plićim iskopima da bi se posle epidemije korone nastavila. Osim što otkrivamo crkvu  iz 6. veka jednu od najvažnijih crkava u Caričinom gradu imali smo i jedno lepo iznenađenje. Naime, prvi put u 110 godina dugoj istoriji istraživanja Caričinog grada, našli smo jasno definisane srednjevekovne celine ukopane u ruševine ove crkve koje potiču iz vremena kada je Stefan Nemanja preuzeo ove prostore od Vizantije i zasnovao Srpsku župu Dubočicu - ističe dr Bugarski.

 

Sva ova istraživanja sprovode se u saradnji sa kolegama iz Francuske.

Francuska ekipa broji pet članova, a najnovija istraživanja predvode vođe Francuskog arheološkog instituta istoričar Bernard Bavant koji se punih 47 godina bavi istraživanjem Caričinog grada i Catherine Vanderheyde, kao i članovi Srpskog tima sa Arheološkog Instituta u Beogradu koji predvodi sam doktor Ivan Bugarski i doktor Vujadin Ivanišević  sa svojom ekipom i studentima koji studiraju arheologiju. 

Foto: Info centar juga

 

Na pitanje koliko je Caričin grad važan za istoriju ne samo ovog kraja već i za istoriju čitave Srbije i koliko ovaj lokalitet može da bude turistička meka za nerazvijena područja, doktor Bugarski kaže:

- Caričin grad je izuzetno važan, ne samo za Srbiju već i za Evropu i to je jedan od možda najzanimljivijih  lokaliteta ranovizantijske epohe. Reč je o zadužbini znamenitog cara Justinijana, čuvenog po raznim svojim dostignućima, vojnim, pravnim između ostalog i po izgradnji veličanstvenog zdanja Svete Sofije, u Carigradu, danas Istanbulu, a njegova zadužbina je i Caričin grad. Ono što mi istražujemo je ideal kako su oni zamišljali grad u 6. veku. Taj grad nije veliki ali je opremljen svim velikim postrojenjima i ima jedan širok  pojas infrastrukturnih radova u okolini i sve to je bilo urađeno u izuzetno kratkom vremenskom roku, zato što su u tom trenutku te državne carske investicije i donacije možda bile neograničene - opisuje dr Bugarski.

U ovom trenutku istražuje se bazilika i novi trg lučnog oblika. Na mestu gde se nalazila bazilika nikla je najverovatnije radionica za obrađivanje životinjskih rogova, koje su to pronađene u velikom broju. To je, kako kažu arheolozi, jedinstven slučaj u svetu da je takva bazilika, odnosno crkva pretvorena u radionicu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.