Da li ste znali ovo o Belom anđelu?

Danas, na dan Sabora Svetog arhangela Gavrila, vernici pohode manastir Mileševu i klanjaju se pred freskom Belog anđela!

Na fresci je predstavljen arhangel Gavrilo raširenih krila, obučen u beli hiton kako sedi na velikom kamenu i usplahirenim ženama prstom ukazuje na Hristovog grob. Deo je kompozicije "Mironosnice na Hristovom grobu" i smatra se da je delo nepoznate grupe grčkih ikonopisaca.

Manastir Mileševa je dom Belog anđela, smatra se od 13. veka, otkad je kralj Stefan Vladislav podigao ovu svetinju između 1234. i 1235. godine.

Za vreme turskih osvajanja, freske u manastiru su pretrpele ogromnu štetu, kada su preslikavane drugim motivima, a tek 400 godina kasnije, pri obnovi manastira, Beli anđeo se ponovo "ukazao".

Ova freska se smatra remek-delom srednjevekovne umetnosti i postala je sinonim za nadu, spasenje i čuda.

A kad vas pogleda...

Ono što posebno intrigira sve one koji su bar jednom bili pred Belim anđelom u Mileševi osim blaženstva jeste i osećaj, da svakog posetioca gleda direktno u oči, bez obzira na to iz kog ugla se posmatra.

Ova srednjevekovna freska iz manastira Mileševa najdraža je i Časlavu Coliću, jednom od poslednjih profesionalnih kopista fresaka u Srbiji, koji se time bavi tri decenije.

- Beli Anđeo je verovatno najvrednija srpska srednjovekovna freska. To je srpska Mona Liza. Često upoređujem Belog Anđela sa Mona Lizom, koja je doduše mnogo kasnije urađena.

Foto: A. Ć.

 

Tajna popularnosti Mona Lize je u njenom zagonetnom osmehu, a Belog Anđela u pogledu - ispričao je Colić. 

- Taj trenutak koji je "uhvaćen" u njegovim očima, to je najveća vrednost Belog Anđela, taj zagonetni pogled koji govori da je Hristos vaskrsao - objašnjava Colić.

Za naše srednjovekovno freskoslikarstvo, koje se izučava na akademijama širom sveta, kaže da je preteča renesanse.