Bora Đorđević ima posebnu vezu sa ovim selom! Meštani Cekavice mu poručuju: Čekamo te da se družimo ko nekad

U selu Cekavica kod Lebana sa zebnjom prate vesti o zdravstvenom stanju frontmena Riblje čorbe Bore Đorđevića i mole se za njego zdravlje. Ovde je, malo je javnosti poznato, roker često dolazio, a jedno vreme je, pričaju, imao i ortački plastenik.

- Molimo se da nam ozdravi i čekamo da nam opet dođe. Spremićemo ono što najviše voli: banicu i kiselo mleko.

Šaca, kako Novicu Kocića od malena zovu, jeca dok se seća velikog prijateljstva sa Borom Đorđevićem, koje je, kao i sva velika, počelo sasvim slučajno:

Foto: prrinstcreen youtube rpr.rs

 

- Cekavčani, čuveni povrtari, 80-ih godina su svoje proizvode prodavali na Palilulskoj pijaci u Beogradu. Tamo, u restoranu "Taš", smo se i upoznali sa Borom, Najpre, Jova Bumbar, pa onda i svi mi ostali. Sa Borom, zbog njegove jednostavnosti i neposrednosti, nije teško biti prijatelj. Mi smo, najpre, bili impresionirani njime kao velikom zvezdom, a onda smo  upoznali Boru - čoveka, koji je uživao u društvu običnih ljudi, seljaka. Nije bio opterećen slavom, uobražen i gledao nas je kao sebi ravne. Teško je bilo ne zavoleti ga - priča Šaca, prenosi rešetka.rs.

Foto: prrinstcreen youtube rpr.rs

 

Prijateljstvo, rođeno u Beogradu, sa godinama je postajalo sve čvršće i prisnije, pogotovo posle prvog Borinog dolaska u Cekavicu.

- Često je dolazio ovde. Sedeo bi s nama ispred prodavnice satima. Interesovao se za naše poslove, povrtarstvo, muke koje nas snalaze. Tih dana, potpuno bi se stapao sa Cekavčanima. Njega su, naravno, svi poznavali, ali i on je poznavao sve. Voleo je naš domaći ajvar i u cugu je umeo da ‘smaže’ celu teglu, a posebno je uživao u banici (pita od sukanih kora) i kiselom mleku. Takvu valjda, ne prave nigde u Srbiji. Uprkos našem negodovanju, spavao je u senu, slatko i opušteno, kako je kasnije pričao - priseća se.

Nekoliko godina, Bora je, u susednom Malom Vojlovcu imao i staklenik, za proizvodnju ranog povrća, koji je podigao zajedno sa nekoliko svojih prijatelja i par meštana.

- Postao je jedan od nas, pa nas je to još više zbližilo. Tako sam i prihvatio posao njegovog ličnog vozača. Šest meseci smo putovali od mesta do mesta, na književne večeri i druženja. Tokom tog perioda, upoznao sam Boru još prisnije. Dobar, jednostavan čovek, bez mnogo zahteva, široke duše. Dugo se nismo čuli, a posle njegovog odlaska u Sloveniju, nismo se ni viđali, ali te godine druženja sa njim, nikada neću zaboraviti. Molim se za njegovo zdravlje - priča kroz suze Šaca.

Cekavčani veruju da će Bora, i iz ove teške bitke, izaći kao pobednik. Poručuju da ga njegovo mesto ispred zadruge čeka, kao i kisela banica sa sirom!

Ne daj se Boro, voli te tvoj jug! - poručuju mu!