Najveći manastir na Meteorima podigao je poslednji vladar iz loze Nemanjića! Znate li o kome je reč?

Jedna od najvažnijih pravoslavnih monaških zajadnica, posle Svete Gore, su Meteori, ali je srpskoj javnosti malo poznato da je najveći manastir, Velike Meteore, podigao jedan Nemanjić.

Reč je o bratancu cara Dušana, Jovanu Urošu, koji je bio sin Dušanovog polubrata Siniše Nemanjića, poznatog i kao Simeon Paleolog.

Foto: Privatna arhiva

 

Siniša ili Simeon je bio najpre kralj, a zatim i car Epira i Tesalije, a na tom mestu ga je 1369. nasledio sin Jovan Uroš. Međutim, on je vladao samo tri godine, a 1372. je abdicirao i bio je poslednji muški izdanak loze Nemanjića, koji je imao titulu kralja ili cara.

Posle abdikacije, zamonašio se i postao monah Joasaf. Živeo je do 1422.godine, a kasnije je proglašen za sveca, Svetog Joasafa Prepodobnog. 

Foto: Privatna arhiva

 

Mesto za Velike Meteore je na najvišem vrhu odredio monah Anastasije. Velika finansijska sredstva za gradnju obezbedio je najpre Simeon Paleolog, a zatim je i njegov sin, kao monah Joasaf, najveći deo bogastva koje je kao vladar imao, uložio u izgradnju tog manastira.

Pomagao je i gradnju drugih manastira, a iguman Meteora je postao deset godina posle zamonašenja i smrti njegovog duhovnog oca, monaha Anastasija.

Na Meteorima je do 16. veka bilo čak 24 manastira, a danas ih je svega šest, jer su ostale uništili turski osvajači, a jedan su minirali nemački fašisti tokom Drugog svetskog rata.

Sve ovo ispričala nam je mlada Novosađanka, koja je nedavno posetila ovo mesto i oduševljeno prenosi svoje utiske. 

- Meteori nisu samo kamenje, jer se tu nalazi duhovna lepota, koja ne može biti opisana rečima. Kameni stubovi su bedemi, ne samo u arhitektonskom smislu, već bedemi vere, izgrađeni kao hvalospev Bogu. Ovde život dobija novo značenje - priča ona za Informer. 

Ona kaže da je bila impresionirana pričom o Jovanu Urošu, odnosno monahu Joasafu, o kome je dosad, priznaje, veoma malo znala.

Foto: Privatna arhiva

 

- Jovan je odbacio carsko dostojanstvo i zemaljska dobra i postao Joasaf. Kao njegov predak, Rastko Sava Nemanjić, izabrao je da njegov put ne bude put carstva i moći, već put duhovnosti. Povukao se u Meteore i posvetio Božjem imenu. Kao što je Sava pre njega gradio Hilandar, Joasaf je ostavio za sobom ovaj manastir, koji stoji kao svedočanstvo ne samo njegove vere, već i vere
celog njegovog naroda – priča ova Novosađanka. 

Ona nam prenosi i jedan, veoma zanimljiv lični utisak o freskopisu u Velikim Meteorima.
- Govore da se ne zna ko je oslikao manastir. Ali, svako ko je ikada bio u Gračanici i video te svete zidove, razumeće nalik čemu su Meteori freskopisani. To je građevina koja spaja nebo i zemlju, molitvu i kamen, prošlost i budućnost. Baš kao i naša svetinja na Kosmetu – prenosi nam naša sagavornica.
- Klekla sam pred mošti monaha Joasafa, koje se nalaze u manastiru. Molila sam se za Kosovo i Metohiju, pominjajući naše svete pretke, Meteori nisu samo grčko kulturno nasleđe. Oni su svetski fenomen, oda Bogu, ali i jedan od najvećih spomenika koji svedoči o srpskoj istoriji i našem narodu. Srbi su civilizacija i svet, i to sam osetila više nego ikada, stojeći na ovom svetom mestu.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.