Obedska bara dobija nove stanovnike! Dolaze sa specijalnim zadatkom

U Specijalni rezervat prirode Obedska bara stiglo je krdo od 19 rečnih bivola — devet ženki i jedan mužjak, uz još devet mladunaca, koji će imati važan zadatak obnove staništa drugih vrsta u Obedskoj bari.

Ova akcija deo je projekta JP „Vojvodinašume“ i Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) „Revitalizacija vodenih i vlažnih staništa u SRP Obedska bara”, koji se sprovodi uz podršku Evropske unije u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Dugoročni cilj projekta je povratak mnogih iščezlih biljnih i životinjskih vrsta na ovu teritoriju.

Cilj je da se povrate nekadašnje spektakularno velike kolonije čaplji i svih evropskih vrsta ptica koje su nekada boravile ovde i redovno se gnezdile. 

Izvršni direktor društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije objasnio je na koji način će povećanje populacije bivola uticati na povećanje populacije ptica u ovom kraju.

- Želimo da povećamo populacije belorepana, pa možda i orla kliktaša. Na ovom području postoji veliki broj ugroženih vrsta koje bismo voleli da vratimo, a njihov povratak će biti moguć upravo vrednim radom naših bivolica i bivola - rekao je Milan Ružić i istakao da ornitolozi prate brojnost ptica na Obeskoj bari na mesečnom nivou, kako bi se ustanovilo koliki je zapravo značaj prisustva bivola.

Bivoli sve češće imaju ključnu ulogu u obnovi i očuvanju vodenih i vlažnih staništa širom Evrope. Po ugledu na pozitivna iskustva i brze rezultate postignute u susednim zemaljama, odlučeno je da se ista praksa primeni u Srbiji.

Foto: Shutterstock

Svojom ispašom i kretanjem ove životinje pomažu u kontroli vegetacije tako što sprečavaju širenje korova, stvaraju mozaik staništa, uključujući lokve i otvorene vodene površine, koji postaju utočišta za mnoge insekte, vodozemce, ribe i ptice i to najčešće one retke, ugrožene i zaštićene. Njihovo prisustvo obogaćuje tlo hranljivim materijama i poboljšava njegovu prozračnost i navodnjavanje, dok njihovo ponašanje u močvarama održava ravnotežu između vode i tla.

Iako samostalna, ova grla nisu potpuno divlja. Ona dolaze sa gazdinstva Živice Matića iz Knićanina koji je sa svojom porodicom vodio računa o njima. Brigu o grlima na Obedskoj bari sada vodi stočar, a grla su ograđena specijalnom ogradom koja će vremenom biti pomerana. U zimskom periodu, kao i noću, ukoliko to požele, bivoli će utočište naći u štali napravljenoj specijalno za njih.

Direktor preduzeća JP "Vojvodinašume" Roland Kokai rekao je da prisustvo bivola vraća dinamiku staništa i podržava razvoj turizma zasnovanog na prirodi.

- Stoga, kao spoj istorije, kulture i ekologije, bivoli su nezamenljivi saveznici u očuvanju jednog od najstarijih specijalnih rezervata prirode u svetu - istakao je Kokai.

Karakteristike bivola

Foto: Shutterstock

Bivole karakteriše snažan izgled i prilagodljiva građa. Od domaćih krava razlikuju se po kompletno crno obojenom telu sa akcentima braon boje, sivim rogovima koji su prisutni kod oba pola i povijeni ka zadnjem delu tela. Mladunci prvih 6-12 meseci sisaju i postepeno se privikavaju na ispašu. Prosečan životni vek ovih fascinantnih životinja u prirodi je 25 godina, dok u uzgoju često žive i duže. Ljudi koji ih neguju znaju da su ove životinje blagog temperamenta i ističu da su izuzetno pametne i poslušne, a druge životinje uživaju u njihovom prisustvu, timareći ih, koristeći ih kao prevozno sredstvo ili kao platformu za nadgledanje okoline.

Njihova otpornost i samostalnost smanjuju potrebu za ljudskom intervencijom, što pozitivno utiče na mir i razvoj divljeg sveta. Zbog valjanja u blatu, bivoli nemaju mnogo problema sa spoljašnjim parazitima poput muva i krpelja, što smanjuje opasnost od bolesti koje prenose ovi paraziti. Ove životinje ne zahtevaju veterinarsku negu, čime retko dolazi do upotrebe antibiotika i drugih lekova koji se mogu izlučivati u spoljašnju sredinu i time nepovoljno uticati na živi svet.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.