Obedska bara dobija nove stanovnike! Dolaze sa specijalnim zadatkom

U Specijalni rezervat prirode Obedska bara stiglo je krdo od 19 rečnih bivola — devet ženki i jedan mužjak, uz još devet mladunaca, koji će imati važan zadatak obnove staništa drugih vrsta u Obedskoj bari.

Ova akcija deo je projekta JP „Vojvodinašume“ i Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) „Revitalizacija vodenih i vlažnih staništa u SRP Obedska bara”, koji se sprovodi uz podršku Evropske unije u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Dugoročni cilj projekta je povratak mnogih iščezlih biljnih i životinjskih vrsta na ovu teritoriju.

Cilj je da se povrate nekadašnje spektakularno velike kolonije čaplji i svih evropskih vrsta ptica koje su nekada boravile ovde i redovno se gnezdile. 

Izvršni direktor društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije objasnio je na koji način će povećanje populacije bivola uticati na povećanje populacije ptica u ovom kraju.

- Želimo da povećamo populacije belorepana, pa možda i orla kliktaša. Na ovom području postoji veliki broj ugroženih vrsta koje bismo voleli da vratimo, a njihov povratak će biti moguć upravo vrednim radom naših bivolica i bivola - rekao je Milan Ružić i istakao da ornitolozi prate brojnost ptica na Obeskoj bari na mesečnom nivou, kako bi se ustanovilo koliki je zapravo značaj prisustva bivola.

Bivoli sve češće imaju ključnu ulogu u obnovi i očuvanju vodenih i vlažnih staništa širom Evrope. Po ugledu na pozitivna iskustva i brze rezultate postignute u susednim zemaljama, odlučeno je da se ista praksa primeni u Srbiji.

Foto: Shutterstock

Svojom ispašom i kretanjem ove životinje pomažu u kontroli vegetacije tako što sprečavaju širenje korova, stvaraju mozaik staništa, uključujući lokve i otvorene vodene površine, koji postaju utočišta za mnoge insekte, vodozemce, ribe i ptice i to najčešće one retke, ugrožene i zaštićene. Njihovo prisustvo obogaćuje tlo hranljivim materijama i poboljšava njegovu prozračnost i navodnjavanje, dok njihovo ponašanje u močvarama održava ravnotežu između vode i tla.

Iako samostalna, ova grla nisu potpuno divlja. Ona dolaze sa gazdinstva Živice Matića iz Knićanina koji je sa svojom porodicom vodio računa o njima. Brigu o grlima na Obedskoj bari sada vodi stočar, a grla su ograđena specijalnom ogradom koja će vremenom biti pomerana. U zimskom periodu, kao i noću, ukoliko to požele, bivoli će utočište naći u štali napravljenoj specijalno za njih.

Direktor preduzeća JP "Vojvodinašume" Roland Kokai rekao je da prisustvo bivola vraća dinamiku staništa i podržava razvoj turizma zasnovanog na prirodi.

- Stoga, kao spoj istorije, kulture i ekologije, bivoli su nezamenljivi saveznici u očuvanju jednog od najstarijih specijalnih rezervata prirode u svetu - istakao je Kokai.

Karakteristike bivola

Foto: Shutterstock

Bivole karakteriše snažan izgled i prilagodljiva građa. Od domaćih krava razlikuju se po kompletno crno obojenom telu sa akcentima braon boje, sivim rogovima koji su prisutni kod oba pola i povijeni ka zadnjem delu tela. Mladunci prvih 6-12 meseci sisaju i postepeno se privikavaju na ispašu. Prosečan životni vek ovih fascinantnih životinja u prirodi je 25 godina, dok u uzgoju često žive i duže. Ljudi koji ih neguju znaju da su ove životinje blagog temperamenta i ističu da su izuzetno pametne i poslušne, a druge životinje uživaju u njihovom prisustvu, timareći ih, koristeći ih kao prevozno sredstvo ili kao platformu za nadgledanje okoline.

Njihova otpornost i samostalnost smanjuju potrebu za ljudskom intervencijom, što pozitivno utiče na mir i razvoj divljeg sveta. Zbog valjanja u blatu, bivoli nemaju mnogo problema sa spoljašnjim parazitima poput muva i krpelja, što smanjuje opasnost od bolesti koje prenose ovi paraziti. Ove životinje ne zahtevaju veterinarsku negu, čime retko dolazi do upotrebe antibiotika i drugih lekova koji se mogu izlučivati u spoljašnju sredinu i time nepovoljno uticati na živi svet.