Prvo su nazdravili Novoj godini, pa krenuli na posao! Mlada mama nije verovala šta se dešava

Nada Stošić, babica iz Vranja, u svom radnom veku od 44 godine pomogla je da na svet dođe više od 23.000 dece s juga Srbije. Među njima, nekoliko ih je rođeno baš u prvim minutima nove godine, a Nada se rado seća baš tih iskustava.

 - Možda ih je malo za moj radni vek, ali pamtim tri, četri novogodišnja porođaja. Jedan mi je baš ostao u lepom sećanju. Pre tridesetak godina, došla je prvorotka, i to poslednjeg dana u godini na redovnu kontrolu i pregled. Nije imala bolove, ali lekar je rekao da mora da ostane i da će u toku noći da se porodi - priča Nada.

Te iste večeri, kaže, bile su još dve žene u pripremi za porođaj, ali kako se bližila ponoć, morali su svi da ispoštuju i taj trenutak, dodaje Nada. 

- U ponoć smo nazdravili i na taj način ih malo opustili. Među njima i mama koja će se prva poroditi. Ona je bila u čudu. Taj porođaj je protekao sa lakoćom, da i kada je beba počela da plače, žena nije bila svesna da je to njeno dete. Tako nam je Nova godina počela na najbolji mogući način - prepričava Nada.

Foto: S. T.

 

Poslednjih godina radi kao nadzorna sestra i podučava mlađe koleginice, te direktno ne učestvuje u porađajima, ali kaže da je ranije bilo mnogo zanimiljivije.

- Roditelji tada nisu preko ultrazvuka mogli da saznaju pol bebe pre njenog rođenja. U porodici jedne žene rađali su se samo dečaci. Imala je četiri sina, a njen muž braću i tako redom. Bio joj je peti porođaj i do dolaska bebe - neizvesnost! Dobila je devojčicu i svi smo bili presrećni zajedno sa njom - uz široki osmeh nastavlja Nada. 

Raduje je što ima mladih devojaka koje se odlučuju za poziv babice jer se i njoj taj posao dopao posle osnovne škole u rodnom Mariboru, u Sloveniji.

Poseta kabinetu za ginekologiju i akušerstvo na Otvorenom danu Srednje medicinske škole odredila je njenu sudbinu. Nada kaže da je videvši demonstraciju porođaja na lutki koji su prezentovali učenici završne godine, istog trenutka znala da je to ono čime želi da se bavi.

- Kada sam u drugom razredu prvi put prisustvovala porođaju, onesvestila sam se. Profesor je rekao da me sklone, i da od mene neće nikada biti babica. Tada sam se uplašila prevelike odgovornosti i ozbiljnosti koji sa sobom nosi posao babice. Postala sam svesna toga koliko "lakoća" i srećan ishod porođaja zavise od stručnosti i prisebnosti babice. Želja da budem babica, bila je jača od svih mojih strahova i nedoumica - ističe Nada.

Kada se udala za Vranjanca, Nada je po završenoj srednjoj školi lako našla posao u ovdašnjem porodilištu. U to vreme, seća se. na Odeljenju ginekologije je bilo mnogo manje lekara nego danas, ali i mnogo više porodilja, pa su babice imale mnogo više posla nego danas.

- Tada smo godišnje imali i do 2.400 porođaja, a sada u proseku 1.600. Srećna sam što je uz moju pomoć na svet došlo toliko beba. To je čitav jedan grad! Sada na porođaj dolaze žene čije sam majke porodila pre dvadesetak i više godina. Često se događa da dođu i traže da ja baš prisustvujem njihovom porođaju. Moja najveća nagrada je zdrava beba i suze radosnice u očima roditelja - kaže Nada.

Ova rođena Slovenka, danas je srećna majka i baka, koja bi, tvrdi, opet izabrala isto. 

- I udala bih se za Vranjanca i opet bih bila babica!