Ovako se Andrija iz malog Žitkovca upisao na Kembridž! Viševekovni hram znanja, morao je širom da mu otvori vrata

Andrija Živadinović (20) iz Žitkovca kod Aleksinca svoj dečački san da studira matematiku na Kembridžu ostvario je prošle jeseni.

Živadinović je upisao svetski poznat i priznat britanski univerzitet nakon što je ostvario sjajne rezultate u osnovnoj i srednjoj školi i nakon što je u prvoj godini, na uporednim studijama, na Matematičkom i Računarskom fakultetu u Beogradu uspeo da položi sve ispite u junskom ispitnom roku sa prosekom 10.

Mladi Aleksinčanin može se pohvaliti brojnim nagradama i medaljama sa domaćih i međunarodnih takmičenja, a najvrednije su svakako dve bronzane medalje sa svetskih matematičkih olimpijada. Sve to, uz odlično urađen prijemni ispit, obezbedilo mu je punu stipendiju na Univerzitetu koji je osnovan davne 1209. godine i trenutno važi za jedan od dva najbolja univerziteta na svetu.

Profesori Kembridža osvojili su do sada 121 Nobelovu nagradu, a studenti tog univerziteta bili su između ostalih i Lord Bajron, Čarls Darvin, Vladimir Nabokov i Isak Njutn.

Živadinović je prilikom boravka u Nišu, u gimnaziji „Svetozar Marković“ koju je pohađao, po završetku prvog terma (prvog semestra), izjavio da je Kembridž pre svega jedan veoma dobro organizovan sistem sa dugom tradicijom i profesori koji tamo predaju uglavnom su završili školovanje u jednom takvom sistemu.

- U prvom termu imao sam dva predavanja dnevno od ponedeljka do subote, tako da je tamo subota radni dan kao i svaki drugi. Broj predavanja nije veliki, ali se zato potencira samostalni rad. Kod njih nije poenta da se pokaže kako se zadatak radi nego da mi umemo sami da ga uradimo. Na nama je veliki teret da mi sami otkrijemo šta je suština tog procesa. Bilo šta studirati na Kembridžu je prestižno, ali je matematika predmet koji zahteva da joj se posveti posebno puno vremena zato što je jako težak i ubrzan kurs i potrebno je puno rada da bi se postigli zaista vrhunski rezultati - izjavio je Živadinović.

On je kazao da atmosfera na predavanjima nije uštogljena, već jako prijatna. Predavači imaju autoritet, ali se trude da atmosfera bude prijatna i ona jeste takva.

- Predavači su posebno zanimljiva grupa ljudi. Oni žive u jednom drugačijem svetu od nas ostalih. Kada nam drže predavanja pričaju nam neke zanimljive priče pre svega iz njihovog radnog iskustva. To je nešto što bi većina nas čitala u nekim matematičkim istorijskim knjigama. Recimo, u jednom trenutku je profesor krenuo da nam priča kako je učestvovao u pravljenju spomen ploče za Stivena Hokinga kada je preminuo pre par godina. To je deo nečijeg života o kome mi možemo samo da sanjamo, a oni prosto tako žive - kazao je Živadinović.

Foto: Privatna arhiva

 

Prema njegovim rečima, pored samih predavanja i samostalnog rada, na Kembridžu se dosta potencira to da studentima bude lepo u nekom društvenom kontekstu.

- Postoji toliko događaja koje organizuju za bavljenje bilo čime što čovek može da poželi, počevši od bilo kog sporta, preko društvenih igara do bilo koje naučne discipline. Ja sam često išao na predavanja iz filozofije, to je nešto što je meni lično interesantno. Sve je vrlo dostupno. Na tome se dosta potencira na Kembridžu zato što je njima stalo da mi budemo ne samo stručni u onome što radimo, već da budemo i razvijeni kao ljudi u mnogo pravaca - izjavio je Živadinović.

On je kazao da na Kembridžu postoji tradicija koju svi poštuju, poput one da na večere studenti uvek dolaze u kompletnim odelima i da na nekim još formalnijim događajima poštuju posebne „dres kodove“ i oblače se drugačije.

Sam Kembridž je, dodaje Živadinović, veoma mali grad i kojom god ulicom da krenete naiđete na neki deo gde se uči ili gde su smešteni studenti. Arhitektura je zanimljiva, kazao je, i gde god se okrenete vidite nešto što je staro više stotina godina i što je na njega ostavilo poseban uticaj.