Vodeći istraživač sa Kembridža pružio ohrabrenje srpskom narodu: Srbi su možda izgubili glasanje,ali predlagači nisu dobili željenu podršku!

Vodeći istraživač u Centru za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu Timoti Les ocenio je danas da je usvajanje rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija bila čudna epizoda u kojoj su svi bili gubitnici.

On je pojasnio da su Srbi možda izgubili glasanje, ali da Sjedinjene Američke Države, Nemačka i ostali predlagači nisu dobili podršku koju su tražili od drugih zemalja. Prema njegovim rečima to je i loša vest za Zapad koji je, smatra Les, želeo da pošalje snažnu političku poruku bosanskim Srbima, da im nedostaje međunarodna podrška za njihov cilj nezavisnosti.

- Zapad je takođe uvredio i otuđio Srbe u ključnom trenutku u međunarodnim odnosima kada bi trebalo da pokušava da ih dovede u zapadni tabor, a ne da Srbe gura bliže Rusiji i Kini. To nije pametna politika i govori o ideološkom fundamentalizmu nekih zapadnih lidera koji su slepi za strateške interese Zapada - rekao je Les za Tanjug.

 Kako je rekao to je ujedno i loša vest za istinu jer je Srebrenica pitanje za analiziranje i debatu istoričara, a ne diplomata, čije se mišljenje o tome vodi isključivo političkim proračunima, a ne činjenicama o tome šta se dogodilo. Ističe da je u tom procesu patnja žrtava instrumentalizovana na način koji smatra nepouzdanim.

- Svako ko sumnja u političku prirodu glasanja treba da pogleda kako su se glasovi slagali. Sve zemlje koje su se tome protivile bile su antizapadne. Oni koji su je podržavali uglavnom su dolazili iz zapadnog tabora ili islamskog sveta. I oni koji su bili uzdržani ili odbili da glasaju su države čiji interes nije da se upuštaju u spor između Zapada i Srba - smatra Les.

On kaže da nakon usvajanja rezolucije ne vidi pobednika, čak ni Bošnjake za koje će rezolucija malo pomoći da unaprede svoje ciljeve.

- Malo je verovatno da će države u budućnosti obeležavati Srebrenicu više nego što to sada rade. U međuvremenu, kod kuće, rezolucija je podstakla bosanske Srbe koji su odgovorili pozivom na raspad Bosne - zaključio je Les.

- Što se tiče Kosova i Metohije - Les kaže da je dugo verovao da će se priča o tzv. Kosovu završiti dogovorom o podeli i dodao da očekuje da će Ričard Grenel i buduća administracija Donaldaa Trampa nastaviti tamo gde su stali 2020. godine i da će da unaprede tu ideju koja je - smatra Les, jedino održivo rešenje za pitanje statusa KiM.

- U međuvremenu, trenutna politika Zapada se nalazi u ćorsokaku. Kosovo vodi svoju politiku koja podrazumeva prisilnu integraciju Srba ili, još bolje iz albanske perspektive, njihov egzodus sa Kosova. Srbija se sve čvršće protivi bilo kakvom priznavanju nezavisnosti, što je predvidiv odgovor na ono što vidi kao progon kosovskih Srba i pritisak Zapada da se odrekne Kosova bez ikakve značajne nadoknade - rekao je Les.

- Kada se radi o Zapadu - ističe Les, on je u zamci jer, sa jedne strane se zalaže za članstvo Prištine u Savetu Evrope, a sa druge odbija to da učini i uslovljava Prištinu osnivanjem Zajednice srpskih opština, kritikuje Albance za jednostrane akcije protiv Srba i jača svoje vojno prisustvo na KiM kako bi se "sprečile jednostrane akcije Srba". U međuvremenu - dodaje Les - dijalog koji vodi EU nedavno je prekinut i vodeći zvaničnici, kao što su Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak se povlače što je jasan dokaz neuspeha trenutne zapadne politike prema Srbiji i Kosovu.

- Drugim rečima, pitanje statusa Kosova žrtva je istog pogrešnog liberalnog idealizma u zapadnom razmišljanju, koje zabranom promene granica i fiksacijom na takozvanu restorativnu pravdu, blokira bilo kakvu vrstu trajnog ili održivog rešenja u Bosni i Hercegovini, i održava iscrpljujuće zamrznuto stanje - zaključio je Les.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.