"Nisam rođen da puzim!" Bio je najpopularniji srpski pisac, a onda se ubio: Njegova smrt još uvek je misterija

Na današnji dan 1984. godine srpski pisac Branko Ćopić, jedan od najplodnijih i najpopularnijih pisaca posle Drugog svetskog rata izvršio je samoubistvo.

 Humorista, autor rodoljubive i dečije poezije, Ćopić se smatra nastavljačem tradicije seoske pripovetke srpskog realizma Kočića, Ćorovića i Veselinovića ("Pod Grmečem", "Doživljaji Nikoletine Bursaća", "Gluvi barut", "Osma ofanziva", "Bašta sljezove boje").

Međutim, njegova smrt ostala je misterija do dan-danas.

Biografija

Na prvi dan 1915. godine, u malenom selu Hašani, pod planinom Grmeč, rodio se Branko Ćopić, jedan od najvoljenijih pisaca sa ovih prostora. Njegovo detinjstvo, obeleženo bezbrižnim igrama i maštovitim pričama, kasnije će postati inspiracija za stvaranje dela uz koja su rasli čitaoci svih generacija.

Ćopić je odrastao okružen prirodom i narodnim pričama koje su prepričavali stariji, posebno njegov deda Rade. Već kao dečak, pokazivao je dar za pesničko izražavanje, a prve stihove je posvetio svakodnevnim događajima u svom selu. Njegova majka Soja znala je reći da je "Branko govorio u rimama pre nego što je naučio da piše".

Foto: Beta

Školovanje ga je odvelo iz Hašana u Bijeljinu, Banjaluku, Sarajevo, pa sve do Karlovca, gde je završio Učiteljsku školu. Ali Brankov put nije bio lak. Prvu noć u Beogradu, kuda ga je dovela želja za nastavkom školovanja, proveo je na klupi ispod mosta. Taj grad će kasnije postati njegov dom, ali i mesto gde je proživeo najsvetlije i najtamnije trenutke.

Branko Ćopić nije bio samo pisac dečjih priča. U svojim delima često je otvarao pitanja društvene pravde, ljudskih slabosti i manipulacije. Njegova "Jeretička priča" iz 1950. godine izazvala je žestoke reakcije državnog vrha, pa čak i kritike Josipa Broza Tita. Ćopić je kroz satiru prozivao elitu zbog odstupanja od ideala pravde i jednakosti, ne plašeći se posledica.

- Nisam rođen da puzim - često je govorio, ističući svoju odanost istini, pa makar ona bila neprijatna.

Foto: Printscreen You Tube

Ćopićev humor bio je neraskidivi deo njegove ličnosti. Čak i u najtežim trenucima, umeo je da pronađe razlog za smeh. Voleo je da govori, "nema ništa lepše od šale koja nas podseti da smo živi".

U njegovoj biografiji pamte se njegove anegdote o prvom honoraru, batinama koje je dobio od majke zbog pesme o svadbenoj tuči u selu. Ipak, taj dečak sa Grmeča odrastao je u pisca koji je znalački vladao rečima, donoseći smeh, ali i pouku. Za života je stigao da bude i partizan, urednik časopisa, stalni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), laureat brojnih nagrada.

Ćopić je život okončao 1984. godine, skočivši sa Brankovog mosta u Beogradu. Taj čin ostao je misterija.

Ostavio nam je neprolazna dela - "Orlovi rano lete", "Bašta sljezove boje", "Ježeva kućica", "Doživljaji mačka Toše", "Magareće godine", "Ne tuguj bronzana stražo"...

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.