Zabranjivali su ga i osuđivali, izdali ga i spalili mu kuću! Na kraju je izvršio samoubistvo, a za sobom je ostavio potresnu poruku!

Jedan od najznačajnijih dečjih pisaca bio je zabranjen u vreme Tita zbog satiričnog pisanja o vlasti, a svoj život završio je tragično, nakon što je skočio sa Savskog mosta.

Na današnji dan, 1. januara 1915. rođen je pisac Branko Ćopić.

Rođen je u mestu Hašani u Bosanskoj Krajini, gde je završio i osnovnu školu. Učiteljsku školu pohađao je u Banja Luci, Delnicama i Sarajevu, da bi kasnije diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu na odseku za pedagogiju.

U trenutku njegovog rođenja njegov otac je bio na frontu na Karpatima u austrougarskoj vojsci, dok se njegov stric borio kao srpski dobrovoljac protiv Austrougarske.

Otac mu umire kada je Branku Ćopiću bilo samo četiri godine, a on odrasta sa majkom, sestrom, stricem i dedom za koga je bio posebno vezan i često navodio kao svoju najveću inspiraciju. To se naročito primećuje u pripoveci "Čudesna sprava" koja pripada zbirci "Bašta sljezove boje", a danas predstavlja obaveznu lektiru učenika osnovnih škola.

Foto: Printscreen You Tube

Prvo delo je objavio je već sa 14 godina u omladinskom časopisu "Venac", a kao književnik je počeo da se ističe već u ranim studentskim danima. Godine 1939. osvojio je nagradu "Milan Rakić".

Iako pre svega satiričar, Drugi svetski rat ostavlja trag u njegovom stvaralaštvu. Tih godina u njegovim rečenicama može se pročitati strah i tuga koju je osećao usled teške situacije koja je posebno zadesila njegov rodni kraj.

Jedno od njegovih najlepših dela, "Bašta sljezove boje", posvetio je svom prijatelju Ziji Dizdareviću, ubijenom u logoru Jasenovac.

U posleratnom periodu bio je urednik više dečjih časopisa i danas se smatra jednim od najvećih dečjih pisaca.

Foto: Printscreen You Tube

Bio je i ostao jedan od najtiražnijih i najčitanijih pisaca ovih prostora sa velikim brojem objavljenih radova.

Osim zbirke "Bašta sljezove boje", napisao je i romane "Prolom", "Doživljaji Nikoletine Bursaća", "Orlovi rano lete", a posebno je zapažena njegova knjiga za najmlađe pod nazivom "Ježeva kućica".

U radovima namenjenim odraslima prevashodno se bavio životom seljaka, siromašnih, ljudi sa margine, a inspiracija za seoske dogodovštine mu je ponajviše bio njegov rodni kraj.

Iako je završio fakultet i posle rata postao i profesionalni pisac, često je sebe nazivao seljakom i ostao skroman tokom celog svog života.

Foto: Beta

Međutim, satira kojom se borio protiv onoga što je smatrao pretnjama njegovom društvu zasmetala je najvišim partijskim zvaničnicima i samom Titu.

Zbog satiričnog dela "Jeretička priča" objaveljenog 1950. godine, pisac doživljava progon od strane tadašnjih vlasti. 

Priču koja opisuje luksuzno letovanje dvojice držanih zvaničnika Broz Tito protumačio je kao direktno prozivanje partije, što je piščeva dela odmah označilo kao protivnike prosperita tadašnje Jugoslavije.

Iako je delo smatrano atakom na partiju, sam Tito izjavio je da Ćopić neće biti uhapšen.

Foto: Beta

Jedna anegdota posebno pokazuje karakter ovog satiričara. Naime, Ćopić je ovu Titovu izjavu isekao iz novina i zalepio je na ulazna vrata svog stana u Beogradu kako bi sprečio nenadane posete.

Ipak, ono što će piscu najteže pasti bile su izdaje od mnogobrojnih prijatelja i podrška ovakvom partijskom narativu od strane mnogih pisaca, njegovih savremenika.

Njegova dela izbacivana su iz dečjih lektira širom zemlje, pa i u njegovoj rodnoj Krajini.

"Crni konjanici"  o kojima piše u "Bašti sljezove boje", sluteći tegobe koje će Drugi svetski rat ostaviti, pratiće ga i u posleratnom periodu, sve do njegove nesrećne smrti.

Tužan kraj Ćopićeve satire zaokružen je kada ja u ratu u Bosni i Hercegovini srušen njegov spomenik u Bosanskoj Krupi, a njegova kuća u Hašanima spaljena.

Foto: Beta

Branko Čopić izvršio je samoubistvo 26. marta 1984. godine kada je skočio sa Savskog mosta, a u poruci koju je ostavio svojoj supruzi napisao je:

- Zbogom lepi i strašni živote! - 

U pismu jednom prijatelju Branko Ćopić je napisao: 

- Nije me majka Ličanka rodila da puzim i previjam se i više volim da me čak i anarhistom nazovu i drskim i bezobraznim čovekom, nego li književnikom bez kičme, bez dostojanstva i savesti. -

Foto: Printscreen You Tube

Njegova dela su tokom godina doživela pomilovanje, te pisca deca danas čitaju i u Bosni i Hercegovini i u Srbiji, a njegova rodna kuća obnovljena je u okviru izgradnje Spomen područja "Bašta sljezove boje".

Spomenik koji je ovaj pisac ostavio deci i odraslima pišući svoja dela ne može se srušiti i danas se osim u lektiri, njegova dela igraju u dečjim pozorištima širom čitave bivše Jugoslavije.

Bio je član Akademije nauka u Srbiji i u Bosni i Hercegovini. Svoj stan u Beogradu nakon smrti poklonio je SANU.