Top tri najisplatljivija biznisa u Srbiji! Ulaganja nisu velika, a brza zarada zagarantovana

Mnogi bi rekli da ne postoji brz i lak novac, ali to često baš i nije istina. Uz malo poznavanja prilika oko sebe, te preduzetničkog duha i želje za profitom, danas je moguće osmisliti i više nego isplative biznise.

Za neke biznise, kojima smo se bavili u nastavku, i nije potreban neki veliki novac ukoliko recimo imate plac ili njivu, za druge je potrebno od 10.000 do 20.000 evra, ali činjenica je i da se u njih uložen novac vrlo brzo može i vratiti.

Izdavanje splavova i vikendica

Proteklih godina veliki broj ljudi se odlučio da svoje odmore provede negde unutar granica države. Tako se na oglasima za iznajmljivanje pojavilo sijaset vikendica u blizini vode i splavova. Trend je nastavljen i ove godine i veliki broj ljudi jednostavno se upustio u, pokazalo se, isplativ biznis.

Za investiciju, tj. kupovinu vikendica i splavova, potrebno je od 15.000 evra do nekoliko desetina.. Računica istovremeno pokazuje da je za 30.000 evra moguće kupiti splav od 60 kvadrata na obali Save u Beogradu. Cene splavova idu i daleko preko te cifre, što zavisi od opremljenosti samog splava, kao i toga da li postoji dozvola.

S druge strane, računica dalje pokazuje da sa luksuznijom "opremom" splava, raste i cena iznajmljivanja istog. Splavovi na Umci, Savi i sl. se iznajmljuju po cenama od 50 do 300 evra.

Foto: pexels.com

Tako, ako uzmemo u obzir da će splav u letnjim mesecima biti potpuno "bukiran", i ako uzmemo u obzir da se navedeni splav izdaje za oko 80 evra za noć, mesečna zarada je maksimum 2.400 evra. Da kažemo da sezona traje od maja do septembra, i potencijalna godišnja zarada je oko 12.000 evra.

Privatan parking

Ljudi se putujući avionom suočavaju sa problemom "staranja" o svom vozilu. Tako je danas sve više privatnih parkinga, koji vlasnicima, usled velikog protoka ljudi na aerodromima, garantuje solidnu mesečnu zaradu.

Jedan vlasnik nedavno je do detalja objasnio kako sve funkcioniše. Što se tiče ulaganja on je za parking kapciteta 130 mesta ukupno uložio 135.000 evra (plac 80.000 evra, asfalt 35.000 evra, kancelarija 10.000 evra, bunar, rampa, toalet i nivelacija za osobe sa posebnim potrebama 10.000 evra).

Kako je naveo, ljudi u vrhuncu letnje sezone u proseku svoje automobile ostavljaju na parkingu osam dana, što on naplaćuje 3.700 dinara, i da kažemo da je kapacitet parkinga popunjen automobilima koji na njemu ostaju 8 dana (i da mesečno mogu da se urade 4 takva ciklusa (otprilike), računica bi trebala da izgleda ovako: 3.700 dinara*130 mesta*4 , što izađe na oko 1.924.000 dinara ili ti oko 16.360 evra.

Foto: Miloš Rafailović/Pngwing

Što se tiče realne zarade ona zavisi od mnogo faktora, prvenstveno sezone, te da leti, kada se više ostavljaju automobili na duže da se može zaraditi približno gorenavedenom idealnom slučaju. U suprotnom zarada varira, tj. može biti niska i do 1.500 evra mesečno.

Hale

Kada govorimo o halama za skladištenje, mi govorimo o izuzetnoj prilici za ulaganje kako građana tako i privrednika koji imaju 15 do 20 hiljada evra.

U novije vreme sve češće građani koji imaju prazan plac ili njivu, uzimaju kredite kako bi izgradili skladišta i hale. Kako kažu, investiciju uspeju da vrate i za manje od dve godine, a zarada i brzina povrata uloženog novca često je razlog i da mnogi posežu za kreditom kako bi gradili hale.

Jednu halu je moguće napraviti za 15.000 evra i istu je moguće izdavati za oko 1.000 evra mesečno. Ono što je takođe posebno kod ovog biznisa jeste da se čitav objekat izgradi za svega nekoliko nedelja, niti se snose operativni troškovi.

Malo ambiciozniji preduzetnici ističu da ući u ovu branšu bez nekoliko miliona evra nema smisla, ali činjenica da jedan kontejner magacin košta oko 4.000 evra, vrlo je jednostavno pokrenuti ovaj biznis i za mnogo manje novca. Cena iznajmljivanja jednog takvog kontejnera je oko 50 evra mesečno.