Ovo je drugo nalazište zlata za tri godine! Pronađena nova rudna bogatstva u Srbiji

U Srbiji je otkriveno još jedno nalazište zlata, što je drugo veliko ležište ove rude za manje od tri godine.

Kompanija EMX Royalty, partnerska korporacija kompanije Ziđin majning, objavila je da je kineska firma pronašla plemenit metal i bakra na projektu Timok u istočnoj Srbij - Malka Golaja.

Procenjuje se da Srbija raspolaže sa oko 1.000 tona rezervi zlata. S obzirom da je trenutno na svetskom tržištu cena zlata skočila na 102.000 dolara po kilogramu, naša zemlja samo u ovoj rudi ima 102 milijarde dolara! 

Među najvećim nalazištima plemenitog metala su rudnici - Čukaru Peki, Čoka Rakita kod Žagubice i lokacija na Rogozni kod Novog Pazara, na kojoj se još rade istraživanja. Baš je kod Žagubice pre oko tri godine pronađeno jedno veliko nalazište ovog plemenitog metala, zbog čega stručnjaci tvrde da Srbija ima zlata za gotovo čitavu Evropu.

Najveće nalazište zlata u našoj zemlji, nalazi se u okolini Bora i vadi ga kineski Ziđin iz ležišta rudnika u Majdanpeku, Velikom Krivelju, Cerovu, Borskoj reci i najvećem od svih rudniku Čukaru Peki. Ovo su pre svega rudnici bakra, a rudu bakra često prate i nalazišta zlata.

Osim u okolini Bora i Majdanpeka, zlato se trenutno izdvaja i u rudniku Lece kod Medveđe, a radi se primarno o rudniku olova i cinka.

Nešto manje rezerve zlata nalaze se u zapadnoj Srbiji, sveukupno oko 27 tona.

Foto: Shutterstock

Povećanje rezervi

Novootkriveno ležište bakra i zlata, Malka Golaja, koje se nalazi na oko sedam kilometara jugoistočno od rudnika Čukaru Peki, prema preliminarnim procenama, sadrži približno 2,81 miliona tona bakra sa prosečnim sadržajem od 92 tone zlata sa prosečnim sadržajem od 0,61 grama po toni.

Brojevi za bakar i zlato odnose se na tone sadržanog metala, što odgovara brojci od približno 150 miliona tona mineralizovanog materijala.

"Pored toga, ležište ostaje otvoreno na periferiji, što ukazuje na značajan potencijal za istraživanje minerala" dodaje se u saopštenju.

Predrag Mijatović, zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije ukazuje da potvrda ovog ležišta zlata i bakra u Srbiji ima veliki značaj, jer će povećati rezerve ovih sirovina i otvoriti mogućnost njihove dalje eksploatacije, te da će, s druge strane, doprineti povećanju zlatnih rezervi Srbije.

- Ovaj prostor je geofizičkim radovima i analizama još osamdesetih godina obeležen kao prostor velikog nalazišta. Do eksploatacije i saznanja šta će se dobiti iz tog ležišta proći će duži vremenski period, ali je važno da se na tome radi. Ista je situacija bila i sa Čukaru Peki - naveo je Mijatović.

Podsetimo, rudnik Čukaru Peki otvoren je 2021., nakon više od 15 godina istraživanja i pripreme. Zato stručnjaci objašnjavaju da sada potvrđene rezerve na nalazištu Malka Golaja ne moraju biti i konačne, niti novo nalazište znači da će tu i biti rudnik.

Foto: Shutterstock

Ekonomski razvoj 

Mihajlo Rabrenović, stručnjak za strategijski menadžent navodi otkrivanje novog nalazišta zlata i bakra u istočnoj Srbiji od strane kompanije Ziđin predstavlja značajan korak u unapređenju oblasti rudarstva i naših rudnih blaga. 

- Ovaj projekat, poznat kao Timok, ne samo da može povećati proizvodnju dragocenih metala, već i doprineti ekonomskom razvoju regiona kroz otvaranje novih radnih mesta i povećanje lokalnih prihoda. Za uspešnu implementaciju ovakvih projekata, ključno je preispitati visinu rudne rente, usmeriti se na održive prakse, efikasno upravljati resursima i graditi čvrste odnosa sa lokalnom zajednicom kako bi se obezbedio dugoročan ekonomski i društveni prosperitet svih učesnika u procesu - zaključuje Rabrenović.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.