Da li znate ko je bila prva žena pilot ratnog vazduhoplovstva? Obavila čak 60 borbenih zadataka, a onda je snašla nepravda

Marija Draženović Đorđević, prva žena pilot Ratnog vazduhoplovstva NOVJ i Jugoslovenske armije rođena je na današnji dan 10. april 1924. godine.

Marija se vrlo rano se preselila u Borovo, gde se njen otac zaposlio u fabrici obuće “Bata”. Prvi put je letela još kao devojčica, kada je sa osnovnom školom išla u obilazak aerodroma. U Borovu je sa nepunih petnaest godina završila pilotsku letačku obuku.

Diplomu je dobila kao najmlađi pilot u Jugoslaviji i među muškarcima i među ženama. Dve godine je radila kao turistički pilot i trebalo je da postane inspektor kada je izbio Drugi svetski rat.

 

Tada je sa roditeljima od ustaških snaga pobegla u Šabac i tamo ostala do oktobra 1944, pisali su mediji.

Odazvala se pozivu vrhovne komande NOVJ, prošla kratku obuku u Pančevu, gde je po završetku raspoređena u 113. lovački puk u Rumi. Letela je na Polikarpovu Po-2i Jakovljevu Jak-9 i prevozila poštu i lekove.

Ali Marija Draženović je želela da se direktno bori protiv okupatora. Jednom prilikom, zabeleženo je, "ukrala je" avion Iljušin Il-2 Šturmovik i dejstvovala po prvim linijama fronta. Pilotski velikan i komandant 113. lovačkog puka, Arsenije Arsa Boljević ju je od tada uvek vodio u paru, pa čak i kada je bilo u pitanju bombardovanje nemačkog voza kod Vinkovaca.

Foto: printskrin/youtube

To je bio prvi borbeni let jedne žene na Balkanu, nakon čega je učestvovala u još 60 borbi i zadataka. Posle rata njen puk je prebačen u Skoplje, gde je letela ravnopravno i uz poštovanje muških kolega sve do 1947. godine kada je napustila vojnu karijeru i posvetila se porodici.

Dobila je više odlikovanja i društvenih priznanja, ali je vremenom njena zasluga zaboravljena. Čak se dogodilo da je, kada je dokumentacija njene ratne jedinice sređivana, njenom imenu dodato slovo N, zbog čega je Marija postala Marijan. Zbog toga se dugo nije znalo da je među pilotima Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije bila jedna žena. Ta nepravda ispravljena je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, kada je o njenim delima počela da piše tadašnja jugoslovenska štampa (neki od tekstova mogu se naći na portalu Yugopapir), dok je televizija Novi Sad uradila dokumentarnu emisiju o njoj. Njena kratka biografija nalazi se i u trećem tomu “Srpskog biografskog rečnika” Matice srpske objavljenog 2007. godine, kao i u “Enciklopediji Jugoslavije” koju je objavio JLZ “Miroslav Kržela” 1984. godine.

Umrla je 6. oktobra 1990. godine i sahranjena je na Novom groblju u Vukovaru.