Ovo je lek protiv raka: Šokiraćete se kada vidite koja životinja ga krije

Dugovečne i zdrave, kornjače možda kriju ključ za lek protiv raka, jer su im ćelije veoma otporne na oštećenja, pokazalo je nedavno istraživanje.

Životinje koje su istovremeno velike i dugovečne obično imaju veći rizik od dobijanja raka, ali kornjače prkose tom pravilu.

Razlog tome, kako navode naučnici, mogao bi da leži u tome što su im ćelije veoma otporne na oštećenja, sporom metabolizmu koji smanjuje ćelijski stres, kao i u jedinstvenim genima koji pružaju zaštitu od kancera, piše Telegraph.

Foto: Shutterstock

Naučnici sa Univerziteta u Notingemu i Birmingemu analizirali su medicinske izveštaje o obdukcijama stotina kornjača iz zooloških vrtova, uključujući i neke iz zoološkog vrta u Česteru.

Otkrili su da je samo jedan odsto kornjača imalo rak - znatno manje nego kod sisara ili ptica. Takođe su ustanovili da, kada se tumori i pojave, oni gotovo nikada ne metastaziraju.

- Kornjače, posebno džinovske kornjače sa Galapagosa i Aldabre, poznate su po dugom životnom veku i velikoj telesnoj masi. Očekivali biste da to znači i veći rizik od raka, ali naša studija, koja objedinjuje decenije podataka iz zooloških vrtova i prethodnih istraživanja, pokazuje koliko je rak izuzetno retka pojava kod ovih životinja. Zbog toga su kornjače neiskorišćen model za razumevanje otpornosti na rak i zdravog starenja i pokazuje ključnu ulogu koju zoološki vrtovi imaju u unapređenju nauke kroz saradnju - navodi dr Ilenija Kjari, jedna od autorki studije sa Škole bioloških nauka Univerziteta u Notingemu.

Skot Glaborman sa Univerziteta u Birmingemu smatra da treba učiti iz bioraznolikosti i iskoristiti činjenicu da su neke vrste, poput džinovskih kornjača, možda već rešile mnoge probleme s kojima se suočavaju ljudi - uključujući starenje i rak.

- Fantastično je što ovi napori ne samo da doprinose naučnom razumevanju otpornosti na rak, već i podržavaju važne mere očuvanja ugroženih vrsta koje možda nose ključ za medicinske proboje od koristi i za divlje životinje i za ljude - ističe dr Helena Tarner, istraživač u zoološkom vrtu u Česteru, a prenosi RTS.

Studija je objavljena u naučnom časopisu BioScience.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.