Bodljikavo čudo 200 dinara: Srbi pokrenuli novi egzotičan biznis, a zarada debela (FOTO)

Srbija je poznata po gajenju šljiva, jabuka ili malina - međutim, u poslednje vreme domaće poljoprivrednike sve više interesuju egzotične vrste poput kivana.

U pitanju je neobična biljna kultura poreklom iz Afrike koja se u Srbiji sve više gaji u poslednjih nekoliko godina. Nije ni čudo, jer se ovo voće lako neguje i održava, a osim što je egzotičnog izgleda i ukusa, ima dobru cenu.

Kivano podseća na kivi ili čak krastavac, a zapravo je bodljikava dinja. Izuzetno je zdrava, kažu stručnjaci, ali i tražena u Evropi, a poslednjih godina kod nas se sve više uzgaja, zbog odgovarajućeg tla.

Foto: Shutterstock

Borko Luković ima najegzotičniju baštu u Zapadnoj Srbiji. Na 650 metara nadmorske visine, na Maliču on pored malina, kupina, ribizle, smokve uzgaja i banane, limun, masline, kivano i godži bobice. Iako naša klima ne pogoduje ovim vrstama biljaka, Borko kaže da uz veliki trud i negu mogu da se uspešno uzgajaju, piše Infoliga.

Za sada Borko ove biljke uzgaja u malim količinama, za sopstvene potrebe, prvenstveno zbog njihovih lekovitih svojstava. Pre par godina  u svoju baštu uvrstio je i batat, koji je poznat po velikoj količini vitamina A i E- moćnih prirodnih antioksidanata.

 

I pored toga što svoje biljke gaji sa dosta ljubavi, Borko se ne usuđuje da proširi prozivodnju jer je plasman retkih biljaka u našem kraju još uvek nesiguran.

Foto: Shutterstock

 

S obzirom na to da se klima u Srbiji poslednjih godina menja, i uslovi sve više pogoduju biljkama koje nisu uobičajene za naše podneblje,  uz neki sigurniji plasman proizvodnja egzotičnog voća mogla bi da donese lepu zaradu.

Prodaje se na komad

U Srbiji desetine poljoprivrednika gaji ovu biljku, a razlog je jednostavan: mnogima se isplati. Naime, kivano može da se nađe u prodavnicama, ali se prodaje po komadu a ne kilogramu. Cena za komad iznosi od 150 do 200 dinara.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.