Roditelji, ovo morate da znate: Ove crtaće deca gledaju svaki dan, a evo kakve poruke im šalju

Ne branite deci da gledaju crtane filmove gde su glavni junaci Elza, Pepa ili Sunđer Bob, jer mogu pozitivno da utiču na njihove emotivni i socijalni razvoj, kažu stručnjaci.

Crtani filmovi su više od šarene zabave - oni su emocionalna "mini-terapija", sa životnim lekcijama umotanim u šale, pesme i supermoći. Deca uče empatiju od Olafa, hrabrost od Simbe i prihvatanje od Damba, a da ne shvataju da su, zapravo, u procesu samospoznaje.

- Pred ekranom se ne smejete samo - rastete, osećate, učite - kažu američki stručnjaci.

Deca se poistovećuju sa likovima na ekranu, prepoznaju emocije i stanja kroz koja prolaze. Od svojih omiljenih junaka uče kako da se nose sa određenim situacijama, kako je poželjno ponašati se u društvu, ogledaju sopstvenu ličnost u ponašanju svog omiljenog junaka. Pored toga, otkrivaju da postoje rešenja. Naravno, likovi u crtanim filmovima ne rešavaju umesto njih domaći zadatak iz matematike, ali im pomažu da razumeju svoj unutrašnji svet.

Istraživanja koja ispituju animirani sadržaj pokazuju stvarne efekte: gledanje epizoda prosocijalnog ponašanja (kako deliti, kako pomoći, kako sarađivati) može smanjiti agresivno ponašanje i stimulisati dečji impuls da pomognu svojim vršnjacima, barem kratkoročno. Eksperimentalna studija objavljena u časopisu Frontiers in Psychology otkrila je trenutne pozitivne efekte crtanih filmova na smanjenje agresije kod dece.

Američka akademija za pedijatriju preporučuje ograničavanje pristupa ekranima na jedan ili dva sata dnevno za predškolce i naglašava izbor kvalitetnog sadržaja. Nekontrolisano izlaganje povezano je sa poremećajima spavanja, pažnje, pa čak i anksioznosti kod neke dece.

Emocije i ponašanja "ogledaju se" na ekranu

Crtani filmovi nude konkretan emocionalni jezik: jedan lik plače, drugi se izvinjava ili uči da traži pomoć. Ovo "emocionalno izlaganje" pomaže deci da obogate svoj afektivni rečnik – mogu da nauče reči za stanja koja bi inače doživeli nejasno ili samo kroz fiziološke reakcije.

Treba napomenuti da se deca ne identifikuju samo sa glavnim likovima u crtanim filmovima. Da, često preferiraju hrabre, snažne, pobedničke. Ali sporedni likovi - nespretni drug, stidljivo dete, čudni komšija - su podjednako važni i korisni.

Dete koje se suočava sa određenim socio-emocionalnim poteškoćama (ima poteškoća u sklapanju prijateljstava, nije među popularnom decom, lako se emotivno ponaša ili je nespretno) uči da nije samo. Kroz slične likove iz crtanih filmova, može dobiti ideje kako da upravlja tim trenucima i zatraži podršku. 

Postoje i zamke

Pazite, postoje i zamke, upozoravaju psiholozi - deca ponekad mogu shvatiti fantaziju ozbiljno, imitirati opasne gestove superheroja ili internalizovati neželjene stereotipe. Nedavne studije takođe upozoravaju na trenutni efekat crtanih filmova sa izraženim fantastičnim likom i preporučuju naizmenično menjanje vrste sadržaja i vođenje živih diskusija sa mališanima o onome što su videli.

Crtani kao terapija

Likovi iz crtanih filmova često mogu delovati kao terapeuti za mališane. Oni uče decu da prepoznaju emocije, imenuju ih i testiraju posledice u bezbednom prostoru.

Foto: Printscreen/Youtube

Studije pokazuju da kada dete gleda epizodu u kojoj se lik izvinjava, ono internalizuje model (ne samo kao teoriju koju mu mi, roditelji, iznosimo u obliku monologa), već konkretne korake: prepoznavanje, izražavanje, popravka. 

Kakve priče biramo i kako o njima razgovaramo?

Crtani likovi nude jasne emocionalne tipologije: hrabar koji uči odgovornosti, osetljivi koji uči da je u redu osećati ono što osećaš, komičari koji oslobađaju napetost, antiheroji koji pokazuju da je nesavršenost ljudska. Kada dete obrati pažnju na junaka koji traži pomoć ili onog koji se izvinjava, ono zapravo svedoči praktičnoj lekciji u rešavanju društvenih problema.

Stručnjaci savetuju roditeljima da biraju sadržaje (filmove, crteže, priče) koji modeluju tačno ono što žele da neguju (empatiju, istrajnost, saradnju) i da koriste crteže kao polaznu tačku za razgovore i ponašanja koja će vežbati u stvarnom životu.