Obeležen značajan jubilej srpske istorije: Ovo su bili prvi koraci spasa naših vojnika 1916. godine

Početkom januara 1916. godine, na obali malog mesta Guvija na ostrvu Krf, ispisana je jedna od najpotresnijih stranica srpske istorije, a u čast toga, državni sekretar Zoran Antić je položio venac u ime Vladinog odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije.

U okviru svečanih obeležavanja značajnih istorijskih jubileja i s ciljem trajnog očuvanja sećanja na nesagledivu žrtvu i neizmerno herojstvo srpskih ratnika, venac su položili i predstavnici drugih važnih institucija.

Ispred Ministarstva odbrane, venac je u znak poštovanja i zahvalnosti položio i pukovnik Milivoje Radović, izražavajući time duboku odanost tradiciji oslobodilačkih ratova i sećanju na one koji su svojim životima branili slobodu naše zemlje.

Takođe, ispred Kriminalističko-policijskog univerziteta delegacija te ustanove položila je venac, potvrđujući značaj zajedničkog pamćenja i poštovanja prema precima, čiji je doprinos neizbrisiv deo naše nacionalne istorije i identiteta.

Ovi činovi odavanja počasti deo su šire akcije i aktivnosti koje imaju za cilj da očuvaju istorijsku svest, prenose vrednosti hrabrosti, požrtvovanja i domoljublja na buduće generacije, kao i da ujedine različite društvene segmente u čuvanju nacionalnog nasleđa.

Foto: Informer

Srpska vojska na Krfu 1916. godine

Početkom januara 1916. godine, na obali malog mesta Guvija na ostrvu Krf, ispisana je jedna od najpotresnijih i najveličanstvenijih stranica srpske istorije. Upravo tu, 6. januara 1916. godine, iskrcao se prvi kontingent iscrpljenih srpskih vojnika, preživeli iz redova nekada moćne Kraljevske srpske vojske, nakon strašnog povlačenja preko Crne Gore i albanskih gudura - kroz ono što će u istoriji ostati upamćeno kao Albanska golgota.

Srpska vojska, zajedno sa državnim vrhom, vladom, kraljem Petrom I Karađorđevićem, civilima, ranjenicima i đacima, povlačila se pod pritiskom Austrougara, Nemaca i Bugara, u zimu 1915 i 1916. godine. Planine Albanije, zavejane, bez puteva, bez hrane i skloništa, postale su masovna grobnica za desetine hiljada ljudi. Glad, smrzavanje, bolesti i napadi albanskih plemena uzeli su ogroman danak - od oko 400.000 ljudi koliko se povlačilo, samo oko 150.000 ih je stiglo do obala Jadrana.

U toj surovoj zimi, srpski narod je išao ka neizvesnosti, ali sa verom da će neko pomoći. I pomoć je stigla. Francuski i britanski brodovi, uz podršku Italijana, organizovali su evakuaciju srpskih vojnika i civila prema Krfu, tadašnjoj savezničkoj teritoriji, pod grčkom upravom. Prva tačka spasa bila je luka Guvija, na severoistočnoj obali Krfa.

Foto: Informer

Tu su, tog 6. januara, prvi vojnici stupili na tlo koje nije bilo neprijateljsko, gde ih nisu čekale ni puške ni glad, već hleb, postelja i briga - ono što mesecima nisu imali. U narednim nedeljama i mesecima, preko 150.000 Srba je prebačeno na Krf i okolna ostrva, gde je počeo proces njihovog oporavka i reorganizacije.

Ali cena je bila stravična. Hiljade iznurenih vojnika nisu preživele ni dolazak na ostrvo. Zbog nedostatka prostora za sahranjivanje, mnogi su spuštani u more pored ostrva Vido. Tu, u plavim dubinama Jonskog mora, nastala je Plava grobnica, večni počinak za one koji nisu izdržali poslednji korak do spasa.

Na Krfu je, uz pomoć saveznika, srpska vojska reorganizovana, lečena i opremana. Na ovom ostrvu Srbija nije umrla - ovde je preživela, sakupila snagu i, godinu dana kasnije, povratila svoje vojničko dostojanstvo na Solunskom frontu, gde će kasnije igrati ključnu ulogu u proboju fronta i oslobođenju otadžbine 1918. godine.

Krf je zato više od tačke na mapi - to je sveto mesto srpske istorije, simbol spasa, patnje, vere i nepokolebljivosti.

Spomenik na Krfu

Spomenik je posvećen Drugom pešadijskom puku prvog poziva Moravske divizije "Knjaz Mihajlo", poznatom pod nazivom "Gvozdeni puk", nalazi se u porti crkve u Dasiji, mestu udaljenom oko 12 kilometara  severno od grada Krfa. 

Moravska divizija Prve armije srpske vojske je, nakon stradanja u povlačenju kroz Albaniju (Albanska golgota), bila smeštena na području između Dasije i Ipsosa na Krfu. Tamo su se borili sa posledicama iscrpljenosti, bolesti i ratnih rana, čekali oporavak i popunu pre nego što su prebačeni dalje, na Solunski front. 

Veliki broj vojnika iz tog puka nije se oporavio - mnogi su umrli, a sahranjeni su na različitim vojnim grobljima širom Krfa. 

Kasnije, iz groblja u Dasiji su kosti vojnika prenete - kod nekih u mauzolej na ostrvu Vido, gde su prenete i kasete sa identifikovanim vojnicima. 

Spomenik je osvešten i otkriven 27. avgusta 2017. godine. 

Inicijativa za postavljanje spomenika potiče od Krfske društva grčko-srpskog prijateljstva i Balkanskog centra evropskih studija. 

Takođe, gradonačelnik Krfa Kostas Nikolouzos imao je važnu ulogu - inicijalno je bilo predviđeno da spomenik bude krajputaš na magistralnom putu između Dasije i Ipsosa, ali je odlučeno da bude u porti crkve u Dasiji, na mestu starog srpskog groblja.