Alarmantno - Tinejdžeri u Srbiji su nepismeni: Masovno koriste skraćenice i strane izraze

Srednjoškolci u Srbiji imaju oskudan rečnik, obavezna lektira nije im primamljiva, a neki od njih ne znaju ni pisana slova ćirilice, upozoravaju stručnjaci.

Da je jezička kultura mladih sve gora, potvrđuje profesorka srpskog jezika i književnosti u jednoj beogradskoj srednjoj školi.

- Đaci sa sve manje predznanja dolaze u srednju školu, što se jasno može videti na inicijalnim testovima koji se rade na početku školske godine. Pored siromašnog fonda reči, sve više koriste skraćenice i strane izraze, a ne svoj maternji jezik. Loši su i u pravopisu - kaže profesorka M. S.

Foto: Shutterstock

Nedovoljno znanja

Na testovima koji se rade u drugoj nedelji nove školske godine, iako su najavljeni, učenici ne pokazuju baš dobre rezultate.

- Na tim testovima su pitanja iz gramatike, pravopisa, jezičke kulture i književnosti kada je reč o srpskom jeziku. Ishod testova bude delimično zadovoljavajući, jednim delom i zbog toga što nisu nenajavljeni, ali učenici ipak pokažu veliko neznanje - kaže profesorka i prepričava situaciju koja ju je ostavila bez teksta:

- Imala sam situaciju da su mi učenici tražili da im na video-bimu pustim sva pisana slova ćirilice jer ih ne znaju! Svi smo saglasni sa tim da se dešava da učenici govore engleski jezik na višem nivou jer se spremaju za prestižne fakultete u inostranstvu ili planiraju rad u stranim kompanijama. Svakako je važno da znaju što više stranih jezika, ali kad urade pismeni iz srpskog jezika, vidimo jako loš rukopis, ne znaju kako se pišu nazivi ulica, kad se pišu velika slova i slično. To je ipak nedopustivo - navodi profesorka.

S njom se slaže i psiholog Jovana Stojković, koja za Informer ističe da smo mi među najnepismenijim nacijama.

- To je upravo pokazalo i PISA testiranje, najveće međunarodno istraživanje u oblasti obrazovanja koje se sprovodi na svake četiri godine. Poslednji test je pokazao da smo mi, nažalost, među najnepismenijim nacijama, dok Finska drži prvo mesto već deset godina. Na tom takmičenju se ne ispituje inteligencija, već pismenost i reprodukcija znanja, što je našoj deci najveći problem - otkriva psiholog.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

Zaboravljaju naučeno

Prema njenim rečima, koren ovog problema jeste što su učenici, ali i njihovi roditelji usmereniji na ocene nego na ono što će naučiti.

- Deca bubaju i uče kampanjski, a ne sa razumevanjem jer misle: "Daj samo da dobijem tu prelaznu ocenu ili peticu koja mi je potrebna za prosek", a ne shvataju da se to sve skladišti u kratku memoriju i brzo zaboravlja. Zato naša deca imaju problem da povezuju i reprodukuju znanja - pojašnjava Stojkovićeva.

Ona dodaje da dečji mozak ne može da primi toliko informacija u kratkom vremenu.

- Dete može maksimalno 20 minuta da bude usmereno na nešto da ne bi zaboravilo jer dečji mozak nije dovoljno razvijen. Kod žena se taj prefrontalni korteks, deo mozga zadužen za razmišljanje, razvija do 23, a kod muškaraca do 26. godine. S obzirom na to da pričamo o deci od 15 godina, jasno je da taj deo nije potpuno sazreo, a pošto upijaju previše informacija tokom dana, pogotovo sa društvenih mreža i Tik toka, mozak ne može sve da ih uskladišti, te briše određene informacije koje su za njih bitnije, poput tog "nabubanog" gradiva - zaključuje Stojkovićeva.