Srpski izvoz sve veći: Ovih 5 zemalja su u vrhu, a evo šta najviše izlazi iz Srbije

Izvoz Srbije u prvih osam meseci ove godine veći je za 8,6 odsto. Raste i uvoz, pre svega, zbog toga što moramo da uvozimo energente.

Iako se beleži deficit od 5,7 odsto, dobra vest je da je izvoz više rastao od uvoza, pokazuju najnoviji podaci.

Razvoj industrije

Uz kineske kompanije izvoz je ove godine pogurao i proizvođač automobila "Stelantis". Iz fabrike u Kragujevcu izvezeno je električnih i hibridnih vozila za oko 300 miliona evra, i to najviše u Italiju, ali i druge evropske zemlje.

Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević kaže da je Srbija postigla nešto što je važnije od brojeva.

Foto: Shutterstock

- Dve trećine našeg robnog izvoza čine proizvodi visoke obrade. To ukazuje da smo i te kako postigli dobre rezultate kada je u pitanju industrijalizacija, jer to što izvozimo donosi višu dodatu vrednost. Zahvaljujući tome od gotovo 22 milijarde izvoza za prvih osam meseci, oko 15 milijardi čine proizvodi visoke prerade - kaže ministarka.

To je doprinelo, dodaje ona, da pokrivenost uvoza izvozom dostigne 80 odsto, ali i da sa nekim zemljama sa kojima smo bili u minusu sada ostvarujemo suficit, što je slučaj sa Češkom i Slovačkom. Pored njih, tu su i Bugarska, Rumunija i zemlje Cefte.

Foto: Shutterstock

- Prvi put je sa Nemačkom dostignuta pokrivenost uvoza izvozom od 105 odsto. Blago raste i izvoz u Ameriku. Na četvrtom mestu je Kina. Istina, 90 odsto izvoza su ruda bakra, koncentrat, katode od bakra i drugi proizvodi kineskih kompanija u Srbiji, ali ni preostali deo nije zanemarljiv. U našem izvozu u Kinu ima jako puno proizvoda, široka paleta od kombinovanih frižidera, zamrzivača, neke elektronike, tu imate i suve šljive, smrznute maline. Znači, u pitanju su i industrijski i poljoprivredno-prehrambeni proizvodi, a ta paleta se širi - kaže Lazarevićeva.

Foto: Shutterstock

Kako se napominje, svaki izvozni evro je prekopotreban, posebno kada se zbog, pre svega, globalne krize, beleži pad direktnih stranih investicija za oko 40 odsto, a one su bile ključne za pokrivanje deficita tekućeg računa platnog bilansa.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije navodi da sada imamo situaciju da se svetska privreda rasparčava na delove i manja tržišta.

- Dosta nade se polaže u diplomatiju. Očekivanja su da će kroz pregovore Vlada uspeti da obezbedi uslove kakvi su do sada bili za privredu Srbije na tim tržištima ili povoljnije u odnosu na konkurenciju. Kada konkretno govorimo o mogućnostima, važna je podrška u zelenoj transformaciji kompanija u Srbiji u prihvatanju novih standarda koji su neophodni kako bi se zadržali u postojećim lancima snabdevanja ili uključili u nove - kaže Stanić.

Nova tržišta

On dodaje da se otvaraju nova tržišta, što je veoma važno za našu zemlju.

- Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Egiptom otvoreno je tržište severne Afrike, a preko Ujedinjenih Arapskih Emirata i prečica do drugih zemalja Zaliva. Počeli su pregovori o slobodnoj trgovini sa Južnom Korejom, a radi se i na povećanju izvoza u Japan. Ključan zadatak ostaje i nastavak pregovora o dobijanju prihvatljivog nivoa carina sa Amerikom koji utiče na plasman na to i druga tržišta. Pozicija Srbije je jako dobra, što pokazuje prisustvo na više tržišta i njihovo osvajanje - dodaje Stanić.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.