Srbi poludeli za ovom biljkom: Prave džem i slatko, a donosi masnu zaradu

Jedna od biljaka čije gajenje može biti unosno, a koja ne zahteva prvoklasno zemljište jeste šipak!

Šipak, plod ruže, biljke iz porodice Rosaceae, vekovima se koristi u ishrani, kozmetici i tradicionalnoj medicini.

Od njega su naše bake pravile džemove i slatko, a danas može postati i izvor solidne zarade.

Danas je cenom i kvalitetom prepoznat širom sveta, zbog izuzetnog bogatstva vitaminima i mineralima. Koristi se u brojnim prehrambenim proizvodima od džemova, marmelada i čajeva, do sokova, vina, likera, pa čak i jogurta.

Osim toga, ova biljka može biti veoma isplativa. Na površini od 10 ari prinos može dostići i do 600 kilograma, što na tržištu može doneti zaradu od oko 9.000 evra.

Foto: Shuterstock

Karakteristike

U narodu je poznat kao šipurak, šipak, pasja ruža, divlja ruža, šip, šipurina, a u pitanju je žbunasta biljka koja pripada velikoj porodici ruža. Raste i do tri metra u visinu, a pre nego što izbaci plod, cveta svetlo rozim ili čisto belim jednostavnim cvetovima.

Šipurak je izuzetno bogat vitaminom C, koji ostaje stabilan čak i posle termičke obrade. U Velikoj Britaniji se od šipurka tradicionalno pravio sirup kao prirodni tonik, dok se kod nas najčešće suši i koristi za pripremu biljnih čajeva.

 

Pored ploda, koriste se i drugi delovi biljke:

• Ružina vodica, dobijena potapanjem latica, često se koristi u bliskoistočnim i azijskim kuhinjama.

• Latice se koriste kao prirodan začin i dekorativni element u jelima.

• Ulje iz semenki nalazi široku primenu u kozmetici, naročito za negu kože.

Savremena istraživanja potvrđuju lekovitost šipurka. Jedno od njih pokazalo je da napitak koji sadrži Lactobacillus plantarum, zob i šipurak povećava količinu korisnih masnih kiselina u crevima, što pomaže u prevenciji raka debelog creva.

Foto: Shuterstock

Drugo istraživanje, sprovedeno kod pacijenata sa osteoartritisom, pokazalo je da je 64% ispitanika koji su koristili prah od šipurka osetilo smanjenje bola i upale.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.