Da se najeziš: Ovako stvarno izgleda "crna svadba" - Muzika na groblju, mlada u belom (VIDEO)

Serija "Crna svadba" posle prve epizode zaludela je srpsku publiku, a mnogi ne znaju kakvi mračni običaji se kriju iza ovog rituala.

Kult mrtvih zauzima posebno mesto u tradiciji Vlaha, pa ne čudi što se uz ovaj narod vezuje veliki broj običaja povezanih sa smrću i sahranjivanjem. Jedan od najpoznatijih i najjezivijih je svakako "crna svadba", ritual koji je širom regiona poznat kao "morbidan brak sa pokojnikom".

Ovaj neobičan običaj sprovodi se u slučaju iznenadne smrti mladića ili devojke koji nisu stigli da se venčaju. Tada porodica pokojnika može odlučiti da organizuje simbolično venčanje - obred koji se često održava odmah posle sahrane, a ponekad i na sam dan pogreba.

Tokom ceremonije, verenik ili verenica se "venčavaju" sa pokojnikom, i ostaju "u braku" sa njim čak godinu dana. Za to vreme, ne smeju da uđu u novu vezu niti da pokažu emocije prema drugome, jer bi se to smatralo preljubom prema mrtvom supružniku.

Ukoliko osoba koja je bila u vezi s pokojnikom ne želi da učestvuje u obredu, porodica može angažovati prijatelja ili prijateljicu da simbolično odigra ulogu mladoženje ili mlade - u zavisnosti od pola preminulog.

 

 

Kako izgleda crna svadba?

Način izvođenja obreda razlikuje se od porodice do porodice. Ponekad je to skroman i tih odlazak na groblje, bez dodatnih ceremonija. Ali bilo je i slučajeva kada se sve izvodilo kao prava svadba - mlada u venčanici, svatovi, muzika, i plesovi uz suze i tugu.

Tada bi obred izgledao gotovo identično klasičnoj svadbi, ali bi atmosfera bila prožeta bolom i simbolikom - spoju sveta živih i mrtvih.

Crna svadba, iako jeziva na prvi pogled, ima duboko značenje u vlaškoj tradiciji. Ona je ritual poštovanja prema prerano ugašenim mladim životima i način da se zadrži emotivna i duhovna veza sa preminulom osobom.

Foto: Foto: Shutterstock

Živi svedok "crne svadbe"

Etnolog Aleksandar Repedžić, koji je lično prisustvovao običaju "raskidanja crne svadbe", navodi da je reč o izuzetno emotivnom i potresnom trenutku, kada se simbolično okončava veza između živog i mrtvog partnera.

- Imao sam tu sreću za razliku od mnogih mojih kolega, da odmah nakon položenog prijemnog ispita na Filozofskom fakultetu na odeljenju za etnologiju i antropologiju krenem na terenska istraživanja. Te 2004. godine još nisam znao kako izgleda antropološki teren, kako bi trebalo voditi razgovor sa informatorom na terenu, imao sam više pitanja nego odgovora, mada sam jedva čekao da krenem u istraživanje. Tih godina radio sam kao saradnik Muzeja u Majdanpeku, sve do tog trenutka, kao saradnik radio sam na nekoliko upitnika sa informatorima na terenu, učio sam kako se pravilno radi transkript i posmatrao sam neke od vlaških običaja koji su bili zabeleženi na VHS trakama - kazao je Repedžić.

Foto: printscreen/youtbe

Kako je naveo, pošto je i sam delom Vlah jezik i običaji ovog rituala nisu mu bili strani. 

- Pošto sam delom Vlah, jezik mi nije bio stran kao ni običaji koje sam do tada posmatrao. Početkom avgusta 2004. godine dobio sam poziv o polasku na teren u selu Rašanac koje se nalazi u opštini Petrovac na Mlavi, prihvatio sam s velikim zadovoljstvom, radilo se o raskidanju crne svadbe. Do tada sam samo čuo za običaj, ali ga nikada nisam video, znao sam samo da je zabeležen tokom devedesetih godina u selu Mustapić i to je bilo celokupno moje znanje o samom običaju - ističe etnolog.

Repedžić otkriva da prva stvar koju je primetio prilikom ovog rituala jeste kapija koja je okićena cvećem, kao što je običaj i za prave svadbe. 

- Rano ujutru krenuli smo putem Rašanca, put nas je vodio od Majdanpeka preko Kučeva i Kučajne do Petrovca i Rašanca. Terenska istraživnja radili smo u saradnji sa kustosima Narodnog muzeja u Požarevcu koji su nas dočekali u selu. Kada smo stigli primetio sam da je kapija bila okićena cvećem kao što je to običaj za svadbu. Ušli smo u kuću i upoznali smo se sa roditeljima nastradalog kome su priredili raskid crne svadbe. Još uvek tada nisam znao tačno o čemu je reč i tada sam upitao o čemu se tačno radi - ističe on i dodaje:

- Porodica nam je objasnila da je njihov jedinac nastradao pre godinu dana, tačnije da se udavio u Borskom jezeru kada je krenuo sa prijateljima na Zaječarsku gitarijadu. Na pitanje zašto se priprema raskid crne svadbe objasnili su nam da je njegova baka usnila da se on na onom svetu oženio, ali da je potrebno da i na ovom svetu bude oženjen, a sada se navršava godinu dana tako da devojka koja je pristala da mu na ovom svetu bude žena, nema više nikakvih obaveza, tačnije može da stupi u vezu, ima dečka. Pošto je u proteklih godina dana od kada je pristala da bude njegova žena, nije smela da ima dečka, morala je da bude verna, kao da joj je dečko i dalje živ.

Foto: Printscreen/Youtube

Kako i sam navodi, devojka sa kojom je pokojnik bio u vezi za života nije htela da prihvati da bude mlada na "crnoj svadbi", pa je tu ulogu prihvatila njegova najbolja drugarica.

- Osetio sam veliki naboj emocija, nekako sam ceo običaj doživljavao jako lično, pošto je momak koji je stradao bio samo godinu dana stariji od mene, video sam sa koliko je ljubavi i pažnje pripremljen svaki deo običaja, svaki detalj... Devojka sa kojom je bio u vezi u trenutku kada je stradao nije htela da prihvati ovu obavezu, to je učinila njegova najbolja drugarica... Moj tereneski zadatak bio je da diktafonom snimim svaku izgovorenu reč njegove majke, bake, namenjivanje i da ispratim celokupan običaj. Ispred kuće okupili su se muzičari koji su svoju svirku započeli zvukom trube i pesmom tužne melodija od koje su me prolazili žmarci - ističe etnolog. 

Svatovi kreću ka groblju

Repedžić navodi da je povorka sa okićenim svatovima se direktno uputila ka groblju, a detalj koji budi jezu jeste činjenica da su se u njoj nalazili čak i muzičari.

- Povorka i kićeni "svatovi" krenuli su ka centru sela i odatle ka groblju. U povorci su bili barjaktar, mlada, muzičari svatovi, mnogobrojna rodbina, prijatelji i mi terenski radnici koji smo došli da zabeležimo običaj. Bilo je isto kao i na svakoj svadbi samo što se umesto povika i smeha mogao čuti samo plač i narikanje. Stigli smo do groblja, barjaktar je tada položio barjak na spomenik i zatim ga je polomio i tu ostavio, nakon namenjivanja, vratili smo se kući. Nastavilo se sa pripremanjem pomane i namenjivanjem hrane za pokoj duše stradalom - ističe on.

Foto: Printscreen/Youtube

Nakon završetka rituala usledila je igra i kolo, a kako navodi etnolog, ovo je jedina crna svadba na kojoj je on sam prisustvovao. 

- Kada se sa tim završilo začuo se zvuk trube još jednom i započela je dobro poznata melodija vlaške četvorke, ustali su svi sa stola i počeli da igraju, baka stradalog držala je u ruci kandilo i okadila kolo tri puta, kolo je trajalo dugo, a kada su muzičari prestali da sviraju, baka je rekla da je crna svadba raskinuta i u tom trenutku svi su prestali da igraju i vratili su se za sto- kazao je Repedžić i dodao:

- Nakon ovog terenskog istraživanja, nikada više nisam imao priliku da vidim raskid crne svadbe, niti da čujem da se u nekom selu desila crna svadba. Bila je to moja prva i poslednja crna svadba.