Srbi se masovno kockaju: Deca upadaju u zamke onlajn igara na sreću, a onda se ponašaju ovako

Prema najnovijim istraživanjima, godišnje u Srbiji za pomoć zbog bolesti zavisnosti od igara na sreću javi se više od 1.000 osoba!

Naime, za razliku od mnogih nagađanja, podaci relevantni zdravstvenih institucija u Srbiji pokazuju da se broj lica koje se godišnje obrati za pomoć zbog bolesti zavisnosti od igara na sreću kreće između između 170 do 220 osoba.

Na godišnjem nivou, reč je o brojki od oko 1.150 osoba a od čega najveći broj čine muškaraci - 80% svih lica koja se jave na lečenje. Kada se ova brojka uporedi sa čitavom punoletnom populacijom Srbije, dobijemo udeo od 0.02%, što je višestruko manje od evropskog proseka od oko 1.5% stanovništva.

Takođe, nezvanične procene su da je svaki treći srednjoškolac u Srbiji imao dodira sa nekim vidom kockanja, što je zaista zabrinjavajući podatak, posebno ako se ima u vidu da je zavisnost od kockanja, prema mišljenju mnogih stručnjaka, jedan od najtežih oblika zavisnosti, čak teži i od zavisnosti od psihoaktivnih supstanci, poput alkohola ili narkotika.

Među mladim zavisnicima od kocke nalaze se čak i đaci sa odličnim ocenama. Poseban problem je onlajn kockanje, jer je lako dostupno svim generacijama.

Foto: Shutterstock

Da je problem maloletničkog kockanja u Srbiji poprimio dramatične razmere, potvrđuje i psiholog Jovana Stojković.

 

- Glavni trend među mladima jeste nošenje velike svote novca na ekskurzije ili sportske pripreme, upravo zbog klađenja ili kockanja. Nažalost, deca na takvim vrstama putovanja sa školom ili sportskim klubom ne mogu biti adekvatno kontrolisana - kaže Stojkovićeva.

Promene u ponašanju

Naša sagovornica  ukazuje na to da postoje brojni signali koji kod dece mogu da ukažu na probleme sa kockanjem.

- Najpre se javljaju poremećaji poput patološkog laganja, hronične neispavanosti, povučenosti, nezainteresovanosti i određene vrste depresije, koja dolazi onda kada nemaju uspeh u kockanju i sve teže uspevaju da nabave novac i budu saterani u ćošak. Onda sledi momenat kada dete shvati da mora da kaže roditeljima u kakvom se problemu nalazi. Tada dolazi do teške depresije, suicidalnosti i osećaja da je izneverio i razočarao svoje najbliže - kaže Stojkovićeva.