Deca grokću i odbijaju hranu - Razviju zavisnost već u pelenama: Sve zbog jedne stvari

U Srbiji su sve češći slučajevi dece koja postaju zavisna od ekrana i pre nego što prohodaju ili progovore, upozoravaju stručnjaci. Posebno zabrinjava to što je najmlađi pacijent bila devojčica stara svega šest meseci - ona je pristajala da jede samo dok gleda reklame!

Klinički psiholog dr Vlajko Panović, koji je lečio zavisnost ove devojčice, ali i druge ozbiljne slučajeve, kaže da dete do treće godine, a idealno do pete, ne bi smelo da bude izloženo nijednom ekranu.

- To jeste teško izvodljivo, ali je moguće. Kada dete stavite ispred bilo kog ekrana, ono je prinuđeno da fokusira pogled, kao što ga fokusira samo na lik majke, a istovremeno imamo jake čulne nadražaje koji dolaze od ekrana, svetlosne i zvučne, a sve to podiže nivo uzbuđenja i prisiljava dete da se fokusira na taj izvor informacija. S obzirom na to da su to neiscrpni izvori informacija, dete s vremenom postane zavisno - objašnjava dr Panović.

Da roditelji čine "međvedu uslugu" detetu kada mu daju pristup telefonu ili televizoru, potvrđuje i slučaj šestomesečne bebe koja se lečila kod doktora Panovića.

- Dete je bilo bukvalno hipnotisano jer su u reklamama zvukovi iznenadni i povišeni, što srećemo i kod video-igrica. U tom slučaju se ne leči dete, već se pomaže roditeljima da nađu zamenu za izvor zadovoljstva. Roditeljima ove devojčice sam savetovao da puštaju Mocartovu muziku, koja deluje umirujuće, zatim, da detetu ponude jake mirisne senzacije, a to znači da se u dečje okruženje stavi hrana koja jako miriše (pržena slanina, crni luk, vanilin šećer), jer se detetu tada nadraži želudac i dobije potrebu za hranom - navodi klinički psiholog.

Prema rečima dr Panovića, dete ne treba da usmeri pažnju na ograničen prostor kao što je ekran.

- Umesto toga treba izvesti dete na terasu, bez pritiska, bez nuđenja, pustiti dete da se adaptira na taj široki ugao posmatranja. To znači da vidi mačku, pticu, auto, neke druge ljude. Tako će dečji opažaj izgubiti onaj kvalitet fokusiranog i, onda kada mu se jednog trenutka ponudi hrana koja jako miriše, dete će imati manje otpora. Ovoj porodici je trebalo nekoliko dana da pomognu detetu da se odvikne od potrebe za reklamama - objašnjava stručnjak.

Foto: pexels.com

Ozbiljne posledice

Dečji psiholog Rastko Zekić kaže da ovakva zavisnost nije nimalo naivna jer može da uspori razvoj deteta.

- Posledice zavise od uzrasta, ali to je celokupno kašnjenje u psihomotornom razvoju, to podrazumeva pažnju, razvoj govora, finu i krupnu motoriku, socijalizaciju. Sada radim sa dečakom koji ima tri godine, a upotrebljava samo desetak reči sa značenjem, i to retko, na zahtev i intenzivnu stimulaciju. Verbalni kontakt je ograničen, on nema još uvek formiranu rečenicu. To dalje uključuje i problem socijalizacije. Kod takve dece strada pažnja, najčešće je potrebno uključiti dete u psihološke, defektološke i logopedske tretmane, a prvenstveno je najvažnije edukovati roditelje kako bi stekli uvid koliko su ekrani zaista štetni - upozorava Zekić i dodaje da je najbolji "lek" ukidanje svih ekrana i edukacija roditelja šta da rade i kako da vežbaju sa decom.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.