Hara opasna pojava nakon superćelijske oluje - Srbija je u crvenom (FOTO)

Nakon superćelijske oluje koja je pogodila Srbiju u prethodnom periodu, došlo je do pojačanog indeksa UV zračenja, što može izazvati trajna oštećenja kože, među kojima je i rak kože, upozoravaju stručnjaci.

Do povećanog indeksa UV zračenja nakon superćelijske oluje dolazi zbog toga što se atmosfera brzo očisti od oblaka, a sloj ozonskog omotača postane tanji. Teren je još uvek mokar, što izaziva refleksiju štetnih zraka, upozoravaju meteorolozi.

U većem delu Srbije vrednosti UV indeksa označene su crvenom bojom, kao vrlo visoke, pa lekari savetuju da se suncu ne izlažemo u najtoplijem delu dana bez preke potrebe. Ukoliko to ne možemo izbeći, preporučeno je da zaštitimo glavu i oči pomoću šešira, naočara za sunce i sličnih pomagala.

Foto: printscreen rhmz

Zbog štetnosti UV indeksa za kožu, dermatolozi savetuju svakodnevno korišćenje krema sa zaštitnim faktorom.

Preterano izlaganje suncu jedan je od faktora rizika za nastanak malignog melanoma, koji se smatra jednim od najopasnijihvtumora, ali i pojavu nemelanomskih vrsta raka kože poput bazalioma i spinalioma.

Ono što mnogi uzimaju zdravo za gotovo, jeste da se štetno dejstvo sunčevog zračenja godinama nagomilava.

Dermatolog dr Gorana Isailović je objasnila kako nekontrolisano izlaganje suncu može izazvati prolazna ili trajna oštećenja kože. Prema rečima dr Isailović izlaganje suncu najviše doprinosi bržem starenju kože i njenom boranju.

- Od štetnih posledica UV zračenja najviše će stradati ljudi svetle puti-svetloplavi i riđi sa pegicama. Narodi tamne puti su genetski otporniji na UV zrake jer je njihova koža bogata melaninom koji je prirodni zaštitni faktor - upozorila je dr Isailović.

Zaštita od UV zračenja

Kozmetički preparati koji sadrže SPF postali su jako popularni među ljudima, pogotovo među ženama. Kreme, ruževi, ali i preparati za kosu često sadrže supstance koje štite od sunca.

Pomenuti proizvodi koriste se za hemijsku odnosno fizičku zaštitu od zračenja sunca, tako što hvataju fotone i sprečavaju stvaranje slobodnih radikala i sagorevanje-oksidaciju. 

- Među fizičkim zaštitnim supstancama najpoznatiji je najfinije usitnjen titanijum dioksid koji izvanredno štiti, a ne izaziva nikakvu alergijsku reakciju i potpuno je neškodljiv. Pored titanijum dioksida u poslednje vreme koristi se microfini zink oksid - rekla je dr Isailović.

Korišćenje takvih proizvoda preporučuje se u svakodnevnim aktivnostima, jer na koži prave barijeru koja u velikoj meri može štititi od neželjenih zraka.

- Ukoliko je koža osetljivija-svetlija i sa manje pigmenta za zaštitu je potreban preparat sa većim zaštitnim faktorom. U proseku se preporučuje preparat sa SPF 15 i više. To znači da ako nam je potrebno 10 minuta sunčanja da lako pocrvenimo, a koristimo preparat sa SPF 20, on će nam omogućiti da 20 puta 10=200 minuta provedemo na suncu da bi dobili isti efekat. Veličina SPF određuje se za prosečni tip kože. SPF važi i za stakla na naočarima za sunčanje - napominje.

Foto: Shutterstock

Kome se izlaganje suncu ne preporučuje?

Tačno je da sunčevi zraci u koži stvaraju vitamin D koji pomaže u prevenciji malignih
bolesti, ali postoje i grupe ljudi kojima se izlaganje suncu ne preporučuje. 

- Sunčanje se ne savetuje i onima koji uzimaju lekove kao što su antibiotici iz grupe tetraciklina antidepresivi ili pojedini hormoni-kontraceptivne pilule. Izuzetno je štetna kombinacija sunčanje, pušenje i nepravilna ishrana, gladovanje odnosno dijeta. Ova kombinacija vodi ubrzanom sagorevanju starenju organizma - objasnila je dr Isailović.

Kako dodaje, sunčanje se korisri i kao lek kod nekih od oboljenja, poput psorijaze, ekcema, ali i reume, ali zbog infracrvenih zraka.

Izlaganje suncu ipak nije preporučeno u periodu od 11 do 16 časova kada je intenzitet UV zračenja najveći.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.