Da li znate šta vam deca jedu? Slatki namazi su zlo za organizam - Prava bomba (TABELA)

Kada deci dozvolite da se zaslade kremovime, to je isto kao da ste ih poslužili uljem - palminim, sojinim ili suncokretovim, i uz to gomilu šećera.

Sastojci poput raznih ulja i šećera čine gotovo 90 odsto kremova, koji važe za omiljene poslastice dece, ali i odraslih, dok lešnik, kako i mleko u prahu, čije se fotografije uglavnom nalaze na deklaracijama i reklamama čine najmanji procenat slatkiša.

Institut za opštu i fizičku hemiju u Beogradu analizirao je za Zaštitnik potrošača kremove čak pet robnih marki: nutela, eurokrem, cipiripi, fineti i linoladu - svi deklarisani kao jestivi krem na bazi kakaoa i lešnika.

Pod lupom bili su udeo šećera, lešnika i kakaoa.

Analize su ukazale da je najveće odstupanje u uporednoj analizi to što "nutela" ima 13 odsto lešnika, dok se u ostalim kremovima nalazi tek tri odsto ovog sastojka. Tako da ne čudi podatak što svaki od njih ima dodate emulgatore i arome koji su zaduženi za ukus koji osetimo dok ih jedemo.

S obzirom na to da je udeo šećera u ovim slatkišima čak 57 odsto (na 100 grama proizvoda unosimo čak 57 grama šećera), ne treba mnogo mudrosti da zaključimo kako konzumacijom kremova vrlo lako možemo da prekoračimo preporučeni dnevni unos od 25 grama, a koji je propisala Svetska zdravstvena organizacija.

Foto: video printscreen

Zasićene masti

Količina mleka u prahu varira od 6,5 (eurokrem) do 9,5 procenata, koliko ga ima u "linoladi". Proizvođači nisu izdašni ni kada je reč o kakaou, čiji udeo se kreće od 3 odsto (linolada), pa do 7,4 odsto (nutela).

Kada je reč o sadržaju ukupnih ulja, on je približno isti (oko 31 odsto), ali se razlikuje sadržaj zasićenih masti, kao i poreklo masti. Upravo su te zasićene masti jedan od najvećih neprijatelja ljudskog organizma ako se unose spolja. Jer naša tela su sposobna da proizvedu sve potrebne količine zasićenih masti, tako da nije potrebno da ih unosimo kroz ishranu.

- Zato su zasićene masti svrstane u lošu kategoriju. Uz to imaju negativne efekte na kardiovaskularni sistem. Zasićene masti dolaze uglavnom iz mesa, morskih plodova, piletine sa kožom, punomasnog mleka i mlečnih proizvoda od punomasnog mleka. One se mogu naći i u hrani biljnog porekla kao što su kokos, ulja od kokosa ili palmino ulje. One povećavaju ukupni holesterol tako što podižu štetni LDL - objašnio je kardiolog Svetislav Nastić.

Specijalista opšte prakse dr Snežana Stajić  upozorila je tada da su ovi slatki namazi izuzetno štetni i opasni po ljudski organizam, pogotovo kod dece, koja ih najviše jedu.

- Svakodnevna upotreba ovih slatkih kremova, koji su puni šećera, zasićenih masti, emulgatora, boja, kalorija i ulja, može dovesti do začepljenja krvnih sudova, rane gojaznosti, kvarnih zuba... Deca posebno treba da se čuvaju jer su takve namirnice za njih nezdrave i štetne i ne bi trebalo uopšte da ih jedu - istakla je dr Stajić.

Prema njenim rečima, najveći problem je što roditelji uopšte ne razmišljaju u ovom smeru, pa svojoj deci daju takve stvari za doručak.

- Zato je neophodno da se odmalena i deca, ali i njihovi roditelji edukuju od strane pedijatara i nutricionista koliko su pojedine namirnice, bez obzira na to što ih većina voli i jede, zapravo opasne i štetne po naše zdravlje - naglasila je ona.

Foto: Shuterstock

Hiperaktivnost i gojaznost

Nutricionista Jovana Ferluga složila se da treba izbegavati unošenje preterane količine šećera, objasnila je i razlog:

- Uglavnom je poznato da slatkiši napunjeni šećerom značajno podižu glikemiju, odnosno šećer u krvi. To uzrokuje lučenje velike količine insulina, pa nastupa nagli pad šećera u krvi i odmah zatim javlja se želja za novom količinom slatkiša. Dakle, pokreće se začarani krug. To sve može uzrokovati gojaznost ali i dijabetes.

Kako je ispričala, šećer smanjuje aktivnost imunog sistema (bela krvna zrnca su čak 40 odsto manje efikasna u ubijanju bakterija), što počinje 30 minuta nakon konzumiranja slatkiša i traje i do četiri sata.

- Ako se radi o deci, može doći do promene ponašanja deteta, koje postaje hiperaktivno, kada nivo adrenalina postaje deset puta viši od normalnog i ostaje visok čak i do pet sati nakon konzumiranja slatkiša. U ekstremnim slučajevima dolazi i do pojave agresivnosti. Takođe, detetu je smanjena pažnja, otežano je učenje. Treba, naravno, imati u vidu da nisu svi jednako osetljivi na šećer, ali najveći procenat dece je izuzetno osetljiv. Najosetljivija grupa su predškolci, kojima se mozak intenzivno razvija i raste, što ih čini posebno osetljivim - zaključila je Jovana Ferluga i dodala da preterani unos šećera svakako pospešuje i razvoj kardiovaskularnih bolesti.

	Ulje	Šećer	Kakao	Lešnik	Mleko u prahu	Zasićene masti
Nutela	31,6%	56,8%	7,4%	13%	6,6%	11%
Cipiripi	31,6%	57%	6%	3%	9%	13,5%
Eurokrem	31,5%	57%	4%	3%	6,5%	12,5%
Fineti	31,2%	56,8%	6,5%	3%	9%	7,5%
Linolada	31%	57%	3%	3%	9,5%	7%