Irci dali živote za Srbiju: 8.000 golih vojnika usred zime zaustavilo 100.000 Bugara - Ovu lekciju iz istorije niste učili

Tokom povlačenja 1915. godine srpska vojska, pritisnuta od strane brojčano najmoćnijeg neprijatelja, povlačila se ka jugu zemlje očekujući pomoć saveznika, ali pomoć nije stizala, osim jedne male, ali dovoljne formacije vojske Irske!

U brojnim knjigama i školskim udžbenicima, priču o Ircima koji su život položili sa Srbiju, nažalost, nećete naći. 

U slavu oko 1.000 palih irskih ratnika koji su rame uz rame sa Srbima ratovali protiv Bugara, kod Dojrana i danas stoji Keltski Krst na kome piše: "U znak sećanja na one iz Desete irske divizije koji su živote dali u odbrani Srbije". Međutim, mnogi ne znaju kompletnu priču o hrabrim momcima Desete irske divizije.

Poziv u pomoć

Na izmaku snage, prilikom povlačenja srpskog naroda, činilo se da je svaki poziv u pomoć bio gotovo uzaludan. Sem jednog. Deseta irska divizija, bez kolebanja, razmišljanja i bilo kakve strategije pohrlila je u pomoć, do tada, potpuno nepoznatom narodu.

Irci su u Solun stigli u letnjoj opremi, direktno nakon sopstvenog pokolja kod Galipolja gde su ratovali u sastavu britanskih imperijalnih trupa. Iako su saveznici pretrpeli gadan poraz od Turaka kod Galipolja, to Irce nije sprečilo da u letnjoj opremi u novembru stignu u okolinu Kosturina.

Foto: profimedia

Mnogi od njih smrzli su se po dolasku, a ostatak se dao u neravnopravnu, ali hrabru borbu za spasenje Srba.

Borba prsa u prsa

Deseta irska divizija bila je sastavljenja od oko 8.000 dobrovoljaca, koja je 6. decembra kod sela Kosturino pokušala nemoguće, da zaustavi Bugarsku armiju od 100.000 ljudi. Irci su danima srčano držali liniju fronta, iako pod snažnim naletima bugarske artiljerije i pešadije, odbijali napad za napadom.

Njihov jedini cilj bio je da što više izdrže surove napade, kako bi Srbi imali dovoljno vremena da se povuku. 

Foto: profimedia

Međutim u tri dana borbi, njihov broj se prepolovio. Ništa bolje nisu prošle ni ostale Irske jedinice. Jer ništa manje hrabrije nisu ni bile. Pored njih, preko 1800 Francuza je takođe poginulo pokušavajući proboj ka srpskim položajima.

Koliko je teška bila borba govori da su u jednom trenu Irci i Francuzi mogli sa najisturenijih položaja da čuju Srbe sa druge strane klisura ali nikako nisu mogli stići do njih.

Kada je komanda videla da je dalji otpor uzaludan naređeno je povlačenje.

Na braniku Srbije, stradalo je oko pet hiljada irskih ratnika. Nedavno je jedna od ulica u Beogradu ponela ime Irska deseta divizija.