"Ali sam ponosno klic'o: Živela Srbija" - Inat nas je održao u životu: Evo kako se srpska vojska iskrcala na Krf (FOTO)

Na današnji dan 1915. godine vrhovna komanda srpske vojske u Prvom svetskom ratu donela je odluku o povlačenju trupa preko Crne Gore i Albanije, poznatijom u istoriji kao "Albanska golgota".

Srpska vojska, civili i državni aparat su na daleki put ka Krfu krenuli u zimu 1915. godine, pošto su zemlju sa svih strana opkolile članice Centralnih sila - Austrougarska, Nemačka i Turska, a potom se priključila Bugarska.

Bugarska vojska, koja se neposredno pre toga priključila Centralnim silama, presekla je vezu sa saveznicima u Kačaničkoj klisuri, pa je srpska vojska bila primorana da se skoncentriše u Metohiji.

To joj je ujedno bila i poslednja stanica pre nego što je državni i vojni vrh odlučio da pođu ka Jadranskom moru, u takozvanu - Albansku golgotu. 

Albanska golgota predstavlja strateško povlačenje vojske i civila preko krševa i zavejanih planina Albanije i Crne Gore u periodu od novembra 1915. do januara 1916. godine, posle invazije Centralnih sila na Srbiju.

Foto: Ministarstvo odbrane republike Srbije

Srpski narod kretao se u tri pravca, jedan je išao preko Crne Gore ka Skadru, dok se druga kolona vojske i izbeglica kretala dolinom Drima, gde je po ciči zimi prelazila čuveni Vezirov most i neprohodnim "kozjim stazama" albanskih planina grabila ka priobalju.

Međutim, pre nego što su se dokopali ove luke na međi Jadranskog i Jonskog mora, pogodne za pristup savezničkih brodova, srpski vojnici su prepešačili stotine kilometara po negostoljubivim terenima albanskog primorja.

 

Ipak, srpska vojska, izbeglice i celokupni državni aparat se nekako dokopao albanske obale, odakle je januara 1916. godine, zahvaljujući saveznicima iz Antante, počela njihova evakuacija na grčko ostrvo Krf.

Foto: Ministarstvo odbrane republike Srbije

Prve grupe su stigle na Božić, dok su već sredinom januara brodovi počeli da dovoze na desetine hiljada ljudi na ostrvo.

Kako prenose spisi, Srbe je u borbi za slobodu održala jedna pesma - "Tamo daleko", koja se do dana današnjeg smatra simbolom stradanja Srba u Albanskoj golgoti. 

Srpski inat

Na Krf je došlo oko 150.000 vojnika i određeni broj izbeglica, koji su prebacivani u Italiju i kasnije u Francusku. Sam dolazak na ostrvo i prvi dani izgledali su dramatično i haotično, ali ni jedan Srbin nije želeo da se preda i odustane, jer je znao da ima samo jedan cilj - povratak u domovinu.

Brodovi su pristizali u luke Guvija, Krf i Moraitika. 

Foto: Ministarstvo odbrane republike Srbije

Iznemogao i bolestan srpski vojnik je najpre podvrgnut trijaži - razvrstavanje obolelih prema prirodi bolesti i hitnosti medicinske pomoći, na obližnjem ostrvu Lazaret.

Ipak, najozbiljniji slučajevi su prebacivani na ostrvo Vido "kako bi se izolovali od vojnika koji su bili u boljem zdravstvenom stanju".

Posle nekoliko meseci lečenja od bolesti i iscrpljenosti u slanoj morskoj vodi, na ostrvu okruženom maslinjacima i pomorandžama, vojnici su se ponovo odlazili u bitku, ovog puta na Solunski front.

 

Poslednji transport obavljen je krajem aprila 1916. godine. Broj preminulih na Krfu nikada nije utvrđen, ali se meri u hiljadama.

Juriš u slobodu

 

Pošto su se vojnici fizički i psihički oporavili, u maju 1916. godine francuski brodovi su počeli da ih prevoze u Solun i u mesto Mikri na poluostrvu Halkidiki, gde su ih saveznici obučavali kako da rukuju novim oružjem.

Foto: Ministarstvo odbrane republike Srbije

Pored obuke i prevoza, saveznici su pomagali srpskoj vojsci u hrani, medicinskoj pomoći, obući i odeći, odnosno u svemu onome u čemu je oskudevala. Kako navode izvori, osim pušaka, sve je bilo neupotrebljivo, dok su šajkače zadržali kao izraz nacionalnog ponosa.

Uniforme su, takođe, dobijali od Engleza, ali i od Francuza i nosili na Solunskom frontu, gde je srpska vojska stigla već na leto 1916. godine.

Solunski front je probijen septembra 1918. godine, i do danas predstavlja najaviši poraz Centralnih sila i pobedu Antante.

Srba je na Krfu bilo sve do sredine 1919, kada su se napokon vratili u staru domovinu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.